Kijevski apelacioni sud odlučio je 28. avgusta da uslovno oslobodi Višinskog. On ima obavezu da se odaziva pozivima u sud, da izveštava sud o promeni mesta boravka ili rada, kao i da se suzdržava od komunikacije sa svedocima.
Sledeće zasedanje suda povodom slučaja protiv Višinskog planirano je za 16. septembar.
„Promene u mojoj svakodnevnoj sudbini su se dogodile, naravno, zahvaljujući, pored ostalog, i tome što je prestao pritisak na sudove. Sa vlasti je otišao čovek koji je hteo moju ličnu sudbinu da učini delom svoje političke propagande“, rekao je Višinski.
Na pitanje da li se njegovo oslobađanje slučajno podudarilo sa pregovorima Rusije i Ukrajine o razmeni zatvorenika, novinar je odgovorio da „nije upućen ni u kakve detalje, političke ni nepolitičke“.
„Ne želim da se bavim nikakvim verzijama i zaverama“, rekao je Višinski, koji je u zatvoru proveo više od 400 dana.
On je slučaj koji se vodi protiv njega nazvao „bezumnim projektom Petra Porošenka“.
„Uvek sam govorio da je ’razmena‘ reč koja je izgovorena još pre nego što su mi saopštili optužnicu za nekakve zločine. To je fraza koju su izgovarali političari iz Porošenkovog okruženja još u maju prošle godine. Zbog toga ja, kao čovek koji smatra sebe apsolutno nevinim — a moja krivica još nigde nije dokazana ni pred jednim sudom — ne mogu da govorim o razmeni“, rekao je Višinski.
On je dodao da mu je jasno samo da „ni danas ne bi dočekao ovakvu odluku suda, da je Petro Porošenko ostao predsednik Ukrajine“.
Višinski je, takođe, rekao da ne namerava da se odrekne ukrajinskog državljanstva.
Novinar je uhapšen u Kijevu 15. maja prošle godine, a dva dana kasnije Hersonski gradski sud mu je odredio pritvor. Optužen je da je podržavao samoproglašene republike Donbasa, kao i da je počinio veleizdaju.
Maksimalna kazna po tom članu je 15 godina zatvora. Sud je osam puta produžavao Višinskom pritvor.
Izbori za predsednika Ukrajine, na kojima je pobedio Vladimir Zelenski, održani su na proleće ove godine. Za Zelenskog je, prema podacima Centralne izborne komisije, u drugom izbornom krugu glasalo 73,22 odsto birača, dok je za njegovog protivnika, tadašnjeg šefa države Petra Porošenka, glasalo 24,45 odsto birača.
