„Perspektive Severnog morskog puta su očigledne — to je optimalno rastojanje na maršruti Evropa-Azija, nema ograničenja u propuštanju brodova, što je slučaj sa, na primer, Sueckim kanalom, a plovidba je relativno bezbedna. I svake godine potreba za tim pravcem i načinom isporuke raste, ako se imaju u vidu aktivnosti gasnih i naftnih kompanija u oblasti Arktika, uključujući i one na poluostrvu Jamal“, rekla je Zaharova na konferenciji za novinare.
Zaharova je naglasila da je Rusija usmerena na razvoj Severnog morskog puta.
„Postavljen je zadatak da se do 2025. godine omogući njegovo danonoćno korišćenje, da se poveća protok robe na 80 miliona tona godišnje. Rusija ima iskustvo u organizovanju neprekidnog rada na severnim paralelama. Naša zemlja planira dalje da razvija lučku infrastrukturu, navigacione i hidrografske mogućnosti te saobraćajne arterije i da usavršava sistem za potragu i spasavanje“, rekla je Zaharova.
Prema njenim rečima, „Rosatom“ je zbog privlačenja velikog biznisa za razvoj saobraćajne infrastrukture obrazovao Međunarodni savet za Severni morski put, u koji su pozvane sve arktičke države.
„Neophodno je jasno razumeti: Severni morski put je ruska nacionalna transportna arterija. Rusija je, kao obalska država, potpuno u skladu sa međunarodnim pravom, odgovara za funkcionisanje te maršrute i radiće sve što je neophodno da se osigura bezbednost plovidbe brodova i maksimalna briga prema veoma krhkom ekosistemu tog regiona“, zaključila je Zaharova.
Prošle sedmice je francuska kompanija „CGA CGM“ saopštila da je odlučila da odustane od korišćenja arktičkih maršruti, a pre svega od Severnog morskog puta, kako bi „zaštitila okolinu i svetski biodiverzitet“.
List „Izvestija“ je 26. avgusta, pozivajući se na izjavu ministra inostranih poslova Norveške Ine Mari Erikson Serejde, preneo da Oslo nije siguran u ekonomsku isplativost Severnog morskog puta i da će proveriti njegovu usklađenost sa ekološkim standardima.
