„Svedoci smo kraja zapadne hegemonije u svetu, okolnosti se menjaju“, rekao je Makron i pozvao na preispitivanje odnosa sa Rusijom.
Šta je nateralo francuskog predsednika da prizna činjenicu koja je očigledna i zašto je priznanje da je započela nova era izrekao upravo on?
Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu podseća da opadanju vojne, političke i ekonomske moći Zapada, pre svega evropskih država, prisustvujemo od 2008. godine.
„Od 2016. godine i početka ’bregzita‘, to je faktički nepovratan proces, to je neko morao da konstatuje“, kaže on.
Vreme za praktične korake
„S druge strane, Makron je najgrlatiji u zahtevima da se preduzmu određene unutrašnje reforme Evropske unije i verovatno je ovo jedan od argumenata kako bi izvršio dodatni pritisak na Nemačku, da bi taj proces, posle odlaska Velike Britanije, konačno počeo. Iako je prethodne tri godine bilo puno reči o reformama Evropske unije, na tom planu praktično ništa nije urađeno“, ocenjuje Proroković.
Profesor Moskovskog državnog univerziteta Andrej Manojlo primećuje da se Markonove ocene zapravo nadovezuju na mišljenje američkih političara, uključujući i predsednika Donalda Trampa, da se epoha dominacije Zapada završava i da treba nešto preduzeti.
„Makron u tom smislu ne iznosi toliko svoje mišljenje, koliko podilazi nekom od jačih političara, pre svega Amerikancima. Ali to ne znači da nije u pravu. Kada kaže da se epoha zemalja Zapada bliži kraju, on ima u vidu, na prvom mestu, da na međunarodnu scenu stupaju države koje jačaju svoju privredu, a nove ekonomske mogućnosti otvaraju im put da utiču na svetsku politiku u celini“, kaže Manojlo.
Fijasko američkog egoizma
I profesor Gevorga Mirzojana sa Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije, smatra da je Makron samo priznao realnost, jer je zapadnocentrični svet zaista završen.
„Upravo zato G7 više ne predstavlja ništa naročito, delom i zato Tramp insistira na povratku Rusije — SAD žele da taj klub bude reprezentativniji“, kaže Mirzojan.
„Koncept zapadnocentričnog sveta je doživeo fijasko, a razloga je više: američki spoljnopolitički egoizam, propast neodrživog koncepta globalizacije, koji, umesto da gradi pravedan globalni svet zasnovan na zapadnim vrednostima, od Drugog svetskog rata SAD koriste kao svoju moć, i to isključivo za ostvarenje koristoljubivih i usko nacionalnih interesa“, ocenjuje Mirzojan.
Otreznili se zbog Jugoslavije i Kosova
Mirzojan takođe smatra da je slučaj raspada Jugoslavije u mnogome bio otrežnjujući, posebno u pogledu neuspeha zapadnog koncepta.
„Pokušavali su da druge zemlje nateraju da im se priključe, umesto da ih integrišu. A najupečatljiviji primer za to je agresija na Jugoslaviju, kako 90-ih godina, tako i kasnije, kada su Srbiji otimali Kosovo. To je mnogima otvorilo oči i pokazalo da je veoma opasno živeti u takvom amerikanocentričnom svetu“, dodaje.
Presudan uspon Kine
Komentarišući konstataciju Makrona da u svetu jačaju druge sile i da se Kina probila u prve redove, a da Rusija postiže veliki uspeh u svojoj strategiji, Andrej Manojlo kaže da se ranije govorilo samo o uticaju Rusije, Brazila, Indije i Kine, ali da se sada taj spisak širi.
Profesor Mirzojan veruje da je uspon Kine odigrao važnu ulogu u kraju zapadnocentričnog koncepta.
„Poslednja je pala idejna dominacija Zapada, i to kada je čitav niz zemalja, pre svega Kina, dokazao da postoji razumna i održiva alternativa zapadnoj liberalnoj demokratiji. Zato je Makron apsolutno u pravu kada govori o kraju zapadnog sveta. Ali mi od njega očekujemo ne samo reči, nego i dela koja bi mogla da poprave situaciju za Zapad. Upravo o takvim delima govori Tramp kada predlaže da se Rusija vrati u zapadni ’savet direktora‘, odnosno u G8“, zaključuje Mirzojan.
Posebna poruka za Trampa
Makron je pozvao i na preispitivanje odnosa sa Moskvom jer je, kako kaže, bez nje nemoguće izgraditi novu bezbednosnu arhitekturu u Evropi. Dušan Proroković smatra da je Makronovo obraćanje više upućeno Americi, nego Rusiji i Kini, jer američka strategija, uperena protiv Rusije, nije donela konkretne rezultate.
„Evropska unija je pratila veliku cenu, zato što je stala na stranu SAD i zato što je učestvovala u antiruskoj histeriji. To možemo da vidimo i kod poljoprivrednih proizvođača, i na različitim političkim nivoima, i u sferi razmene tehnologije. Zbog toga makron želi da pošalje poruku — da nova politika EU treba da bude manje oslonjena na Ameriku, a više na odbranu sopstvenih ciljeva i interesa“, zaključuje Proroković.
Francuski lider je takođe rekao da bi Pariz i Moskva trebalo zajedno da čine nešto korisno za svet, jer će Evropa u suprotnom ostati pozornica strateške borbe između SAD i Rusije.
