„Turska nosi veliki teret, povezan s izbeglicama, mi to dobro znamo, to je više od tri miliona ljudi. Uzgred, normalizacija situacije na teritoriji Sirije dovodi do povratka mnogih ljudi na svoje kućne pragove. Više od 300.000 ljudi prešlo je granicu, a milion ljudi koji su razmešteni unutar granica Sirije, vratilo se svojim domovima. Razumemo zabrinutost Turske u vezi sa zaštitom bezbednosti svojih južnih granica i smatramo da su to zakoniti interesi Republike“, rekao je Putin na zajedničkoj konferenciji za medije, održanoj u okviru avio-salona „MAKS 2019“ u Žukovskom.
On je dodao da Moskva polazi od stava da je stvaranje zone bezbednosti na južnoj granici Turske dobar uslov za očuvanje teritorijalne celovitosti same Sirije.
„U tom smislu podržavamo sve uslove koji su usmereni na deeskalaciju u toj zoni“, dodao je Putin.
Zona deeskalacije ne sme biti utočište terorista
Putin je istakao da su Rusija i Turska zabrinute zbog situacije u Idlibu i dodao da zona deeskalacije ne sme da bude utočište terorista.
„Teroristi i dalje napadaju položaje sirijskih vladinih snaga, pokušavaju da napadaju ruske vojne objekte. Zona deeskalacije ne sme da bude utočište terorista, a samim tim ni platforma za nove napade. Razgovarao sam s predsednikom Turske o zajedničkim merama za neutralizaciju terorističkih uporišta u Idlibu i normalizaciji situacije u toj zoni, kao i u Siriji u celini“, rekao je Putin i dodao da je s turskim kolegom označio dodatne mere za likvidaciju terorista u Idlibu.
On je naglasio da se Rusija i Turska zalažu za teritorijalnu celovitost Sirije i istakao da je nedopustivo deliti tu zemlju na zone uticaja.
Ruski predsednik je istakao i da Rusija i Turska smatraju da je najefikasniji mehanizam za rešavanje krize u Siriji astanski format pregovora, kao i da je neophodno usredsrediti se na stabilizaciju situacije u toj zemlji „na terenu“ i na traženje političkih rešenja, u skladu s Rezolucijom 2254 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
„Rusija i Turska blisko sarađuju u astanskom formatu, uz učešće Irana. Smatramo da je taj format najefikasniji mehanizam za rešavanje sirijske krize“, rekao je Putin.
Ruski predsednik je naveo da je jedna od tema susreta bilo i formiranje sirijskog ustavnog komiteta i da se nada da će on uskoro početi da radi u Ženevi.
Erdogan: Teroristi moraju što pre da napuste sever Sirije
Erdogan je izjavio da je s Putinom razgovarao o pitanju stvaranja zone bezbednosti na severu Sirije.
„Razume se, imali smo mogućnost da razgovaramo o tom pitanju. I ja lično, i ministar inostranih poslova naše zemlje, i ministar odbrane, preko svojih kanala, to razmatramo… Terorističke organizacije moraju što pre da napuste region i moraju da ispune datu reč u vezi sa stvaranjem zone bezbednosti“, rekao je Erdogan.
On je naveo da se sada „periodično izvode napadi iz pogranične zone na teritoriji Sirije i da upravo iz te tačke gledišta Turska sprovodi pripreme u pograničnoj zoni na svojoj teritoriji“.
Prema njegovoj oceni, dejstva sirijske armije u Idlibu otežavaju ispunjavanje memoranduma o rešavanju krize koji je usvojen u Sočiju.
„S predsednikom Rusije Vladimirom Putinom sam se dotakao sirijske tematike, posebno u vezi s idlibskom zonom deeskalacije. Prema memorandumu iz Sočija, koji smo potpisali u septembru prošle godine, uspeli smo da postignemo relativnu stabilnost, ali, nažalost, od maja vladine snage bombarduju i civilne objekte, čime su narušile taj relativni mir. Nažalost, to i otežava ispunjavanje sočinskog memoranduma", rekao je Erdogan.
Situacija u sirijskoj provinciji Idlib u poslednje vreme je jedno od osnovnih pitanja rešavanja sirijske krize. Vlada Sirije je 1. avgusta objavila primirje u tom regionu pod uslovom da se poštuje memorandum o zoni deeskalacije iz 2018. godine.
Četiri dana kasnije, međutim, objavljeno je da se obnavlja vojna operacija protiv terorističkih grupacija zbog toga što militanti ne poštuju primirje.
Ankara i Vašington postigli su ranije dogovor o stvaranju koordinacionog centra za zajedničke operacije i planiranu zonu bezbednosti na severu Sirije.
Zvanični Damask se kategorički usprotivio tom sporazumu, pošto prema mišljenju sirijskih vlasti, on zadire u suverenitet i teritorijalnu celovitost Sirije i narušava međunarodno pravo.
