Format Centralna Azija plus SAD (C5+1) nastao je u vreme predsednika Baraka Obame, koji je poslednje godine svog drugog mandata predložio predstavnicima ovih zemalja da se redovno sastaju. Tada su održana samo dva susreta: 2015. godine u Samarkandu i godinu dana kasnije, kada je tadašnji američki državni sekretar Džon Keri primio centralnoazijske kolege u Vašingtonu. Teme su bile regionalna bezbednost, Avganistan i borba protiv terorizma, a Amerikanci su obećali da će ojačati ekonomsku saradnju i povećati investicije. Podsetili su i na infrastrukturne projekte s početka devedesetih i na više koncepcija Vašingtona, tipa Velika Centralna Azija i Veliki Bliski istok, čija je suština da se pet bivših sovjetskih republika posmatraju kao organski deo muslimanskog sveta.
Avganistan glavni motiv
Motiv predsednika Donalda Trampa da se seti ovog formata je, baš kao i svojevremeno Obamin, napeta situacija u Avganistanu. Američki lider je nedavno pozvao zemlje iz susedstva Avganistana da se uključe u rešavanje problema u toj zemlji, tim pre što je plan smanjenje američkog vojnog prisustva u regionu.
Moskva je svojevremeno Obaminu inicijativu tumačila kao pokušaj da se region otrgne od ruskog uticaja. Po oceni ruskih eksperata, prava pozadina je i ovoga puta slična — pokušaj da se parira Rusiji i Kini u regionu.
Veštački format
Vladimir Zaharov sa Visoke škole ekonomije, bivši zamenik generalnog sekretara Šangajske organizacije za saradnju, smatra da je format 5+1 od početka bio veštački, te da će tako i ostati. Po njegovom mišljenju, male su šanse da će Tramp uspeti u nameri da mu udahne novi život, imajući u vidu da su sve države Centralne Azije, osim Turkmenistana, koji je proglasio neutralnost, članice multilateralnih organizacija kao što su ŠOS, ODKB (Organizacija sporazuma o kolektivnoj bezbednosti) i Zajednica nezavisnih država.
„Istovremeno, dokumenti ŠOS predviđaju da organizacija nije usmerena protiv trećih strana i zemljama Centralne Azije niko ne brani da vode multivektorsku politiku. Sjedinjene Države prirodno pokušavaju da sačuvaju svoj uticaj, a uloga država Centralne Azije je dosta važna i kada je reč o rešavanju avganistanskog problema, koji je u ovom trenutku najteži za američku administraciju, bez obzira na glasine da je ostvaren napredak u odnosima SAD i talibana“, ocenjuje Zaharov.
On naglašava da značajnu ulogu u stabilizaciji stanja u Avganistanu, pored zemalja Centralne Azije, igraju i Rusija i Kina, čiji uticaj raste, dok uloga SAD u regionu slabi.
„Amerikanci ne mogu stabilno da izgrade svoje prisustvo. Ono je pritom samo vojno, i to na granici fijaska, jer će uskoro verovatno biti objavljeno da se njihove trupe povlače iz Avganistana. A to treba uraditi tako da sačuvaš obraz“, objašnjava ruski stručnjak.
Region izmiče SAD
Stanislav Pritčin iz Centra za centralnoazijske studije Instituta za orijentalistiku RAN slaže se da sastanak Hejla sa ministrima spoljnih poslova pet centralnoazijskih država treba posmatrati u kontekstu pokušaja SAD da zadrže uticaj u regionu koji im izmiče. On podseća da Amerikanci nemaju nikakvu bazu u regionu, od kada su 2011. godine zatvorili bazu u Manasu u Kirgiziji.
„Nakon toga uočavamo ozbiljan pad uticaja SAD, a ovaj format C5+1 bio je pokušaj da se taj pad zaustavi. U trenutku kada je predložen još je i bio interesantan, zato što pet centralnoazijskih država nisu imale platformu za dijalog. Amerikanci su je predložili i ponudili da budu medijatori. Za zemlje regiona to je psihološki pogodan format — bez ozbiljnih obaveza mogu da kažu da, eto, imaju dijalog sa SAD“, smatra Pritčin.
Međutim, u stvarnosti, kako kaže, to je platforma koja omogućava sastanke jednom godišnje, na kojima se razmatraju opšta regionalna pitanja, ali od samog starta te inicijative nema realnih projekata.
„Štaviše, od trenutka dolaska na vlast Šavkata Merzijojeva 2016. godine u Uzbekistanu ta zemlja je promenila pristup susedima i postala centar koji je pokrenuo regionalni dijalog pet zemalja bez spoljnog učešća. A to znači da više nema mnogo smisla da se sastaju sa Amerikancima, osim da stvore privid da postoji i treći stub, u vidu SAD“, kaže sagovornik Sputnjika.
Pritčin ocenjuje da Sjedinjene Države, ipak, ne mogu da konkurišu Rusiji i Kini u regionu.
Kina nezaustavljiva
„Rusija ima integracione projekte, ozbiljnu međusobnu zavisnost, a Kinezi imaju investicije. Amerikanci, osim zapadnog Kazahstana i jednog broja petrohemijskih projekata, koji su već realizovani, nemaju značajnije ekonomske interese“, ističe on.
Kazahstanski ekspert Danijar Kosnazarov ne smatra da je C5+1 pokušaj SAD da uspostave balans sa uticajem Kine i Rusije. Ali čak i da jeste, kaže on, teško da će potisnuti Moskvu i Peking.
„Ekonomski i resursni potencijal Kine u Centralnoj Aziji sada je veći od američkog i nije ga lako zaustaviti. Drugi akteri će morati da se usklade sa interesima Pekinga, ili da se povuku“, kaže Kosnazarov i dodaje da su čvrste i ruske pozicije u Centralnoj Aziji.
„Amerikanci moraju da uzmu u obzir da Rusija ostaje najuticajnija spoljna sila u regionu. Na to utiče i lični ugled Vladimira Putina, ali i faktor vojne nadmoći Moskve u Centralnoj Aziji“, zaključuje kazahstanski politikolog.
