Kako je Iran iznenada pobedio usred centra zapadne moći

Na poziv ministra inostranih poslova Francuske, a u dogovoru sa predsednikom Emanuelom Makronom, Zarif je nenajavljeno sleteo u Bijaric i zasenio sve razgovore lidera G7.

Bela kuća je saopštila da Francuska nije obavestila američkog predsednika da će se šef diplomatije Irana sastati sa francuskom delegacijom, dok je sam Tramp kasnije rekao da je dao pristanak da Zarifu bude upućen poziv, da je po tom pitanju postojalo jedinstvo lidera i negirao je da je bio iznenađen ili ljut zbog njegovog dolaska.

Poremećeni odnosi

Da li zbog dolaska Irana na Samit ipak može dođe do konfrontacije Evropske unije sa Amerikom?

Spoljnopolitički komentator i dobar poznavalac prilika na Bliskom istoku Boško Jakšić podseća da su lideri EU odavno dali do znanja da se neće pridružiti američkim potezima, posebno Trampovoj prošlogodišnjoj odluci da izađe iz Nuklearnog sporazuma. Od tada, transatlantski odnosi su u značajnoj meri poremećeni, upravo pitanjem Irana, tvrdi naš sagovornik.

„Poremećeni su, s obzirom da Vašington preti sankcijama, i to ne samo onim koje je uveo Iranu, već i sankcijama svim zapadnim firmama koje trguju sa Iranom, pre svega sa njihovom naftom. Od tada Evropska unija traži modalitete kako može da sačuva saradnju sa Iranom, da sačuva jedno veoma lukrativno investiciono tržište, koje je u prvim mesecima, odmah posle ukidanja sankcija, odnelo milijarde dolara investicija za Iran“, kaže Jakšić.

Zarif priželjkuje svađu

Sa ovim stavom saglasan je docent sa Ruskog državnog univerziteta za humanističke nauke Sergej Jurjevič Serjogičev. On smatra da Evropljani žele da Amerikanci ukinu sankcije Iranu.

„Amerikanci, u principu, nisu protiv njihovog ukidanja, ali pod njihovim uslovima, a zapravo Zarif pokušava da iskoristi Makrona i EU kao protivtežu SAD, odnosno da posvađa Amerikance i Evropljane, ali ne mislim da će uspeti“, kaže Serjogičev.

„Američki uslovi podrazumevaju da Iran prizna da je proizvodio nuklearno oružje, odnosno, da sudbinu nuklearnog programa preda u ruke SAD. Vašington je možda spreman da prizna Iran kao velikog regionalnog igrača, ali zauzvrat će tražiti garancije za bezbednost Izraela. Uslovi će biti nepovoljni za Teheran. SAD takođe mogu da zahtevaju zauzvrat da se potpuno otvori iransko tržište, ali samo za Amerikance. Za Iran ni to nije povoljno. Računa da ga neće bombardovati, da ima ’rezerve‘ za pregovore, dok Tramp raspaljuje strasti i dokazivaće da to nije tako“, kaže ovaj ruski ekspert.

Signal podrške Teheranu

Jakšić sa druge strane smatra da će Iran biti uporan, jer velika tržišta za njegovu naftu na istoku nisu dovoljna za dobijanje savremene tehnologije, koja je Iranu potrebna posle svih decenija sankcija pod kojima je ta država bila.

„Iranci su povremeno znali i da kažu da su nezadovoljni stepenom i brzinom usaglašavanjem stavova Evropske unije, ali je jasno da je, kada je Makron pozvao Zarifa u Bijaric, to bio veliki signal podrške Teheranu. Ne mislim da je Makron išta posebno time rizikovao u odnosima sa Trampom, jer ti odnosi povodom Irana su poznati. Oni se nalaze na dva različita pola“, ističe Jakšić.

Tanker prodat posle sastanka...

Razgovori sa Zarifom u Bijaricu trajali su tri i po časa, od čega je pola časa razgovarao nasamo sa Makronom. Iranski ministar je na svom nalogu na Tviteru napisao da predstoji komplikovan put kako bi se rešila situacija oko Irana, ali da „vredi probati“.

Nepuna 24 časa kasnije rešena je kriza sa iranskim tankerom, koji je bio zaplenjen u Gibraltaru. Super-tanker je prodat, a njegov novi vlasnik, čije ime nije poznato, odlučiće gde će dalje ploviti i gde će se zaustaviti. Ostalo je nepoznato kome sada pripada nafta sa tankera, vredna 100 miliona dolara.

Nije poznato ni da li je tanker bio tema razgovora vidno raspoloženih Zarifa i Makrona. Serjogičev kaže da je ono što se desilo u Bijaricu, ipak, samo diplomatski posao.

„Ne očekujem veliki napredak od Zarifove posete“, kaže ruski ekspert.

„Evropa je slaba u konfrontaciji sa Amerikancima. Industrijalcima iz SAD bi bilo teško bez evropskog tržišta, ali bi preživeli, dok evropski industrijalci bez američkog ne bi. Tramp to veoma dobro zna. Evropljanima će biti teško da ospore američku diktaturu protiv Irana. Verovatno od toga neće ništa dobro izaći, ali neće ni loše“, kaže on.

Trijumf u gostima

Predstavnik Jelisejske palate je izjavio da Francuska pozitivno ocenjuje rezultate razgovora sa iranskom delegacijom, a britanska agencija Rojters javlja da je iranski diplomatski izvor saopštio da je Iran zatražio da mu se dozvoli izvoz 700 hiljada barela nafte dnevno, kao gest dobre volje Zapada.

„Šta god da je na marginama G7 dogovoreno, Zarif se iz Francuske vratio kao pobednik“, ocenjuje Jakšić.

„Ono što je nesumnjivo važno, to je diplomatski uspeh Irana i činjenica da je Zarif došao na mesto na kome se ne nalaze samo lideri Evropske unije, već i lideri G7 sa drugih kontinenata. To treba da proširi podršku Iranu, da se izađe iz ćorsokaka u koji Tramp stalno pokušava da ubaci Iran, optužujući ga za sve, od svetskog terorizma, do pretnji Saudijskoj Arabiji i Izraelu“, zaključuje Jakšić.