Grupa međunarodnih naučnika, koja se zalaže za zaštitu životne sredine, smatra da je jedini način kojim se može izbeći masovni egzodus — da se na vreme počne planiranje neizbežnog „povlačenja“ iz priobalnih gradova, prenosi „Indeks“.
„Suočeni sa globalnim zagrevanjem, porastom nivoa mora i klimatskim ekstremima koji pokazuju tendenciju jačanja, više ni ne postavljamo pitanje da li će neke zajednice morati da se povuku iz priobalja da bi se spasile i izbegle materijalnu štetu, već zašto, gde, kada i kako će se doći do povlačenja“, napisali su autori rada objavljenog na portalu „Lajv sajns“.
Oni dodaju da bi ljudi već sad trebalo da počnu da se povlače iz priobalnih područja, kao i da veruju da bi to moglo da bude prilika za revitalizaciju zajednica i preraspodelu bogatstva na održiviji način.
To bi mogla biti i prilika da se subvencioniraju nove škole, bolnice i da se osigura povoljniji smeštaj u sigurnijim regionima u unutrašnjosti, umesto preduzimanja zakasnelih koraka u rizičnim područjima, poput izgradnje skupih zaštitnih zidova blizu mora da bi se zaštitile zajednice čije su gradove i ranije opustošile snažne oluje, smatraju naučnici.
„Na Grenlandu već ima dovoljno leda, koji bi nivo mora mogao da poveća za 7,6 metara, a to bi moglo biti razarajuće za priobalna područja širom planete. Već bi trebalo da počnemo da se povlačimo iz priobalnih područja, jer ćemo se suočiti sa toliko izgubljenih metara u narednom veku, ili u naredna dva veka“, rekao je za „Si-En-En“ okeanograf NASA Džoš Vilis.
NASA možda ima plan o ponovnom sletanju na Mesec, ali sve se više pažnje posvećuje istraživanju planete i priprema se za ono što nam sledi.
To i nije toliko neobično, s obzirom na činjenicu da se na Grenlandu u jednom danu otopilo čak 12,5 milijardi tona leda.
Ovogodišnji 2. avgust ušao je u istoriju kada je reč o gubitku ledenih površina, a to je posledica velikog talasa vrućine koji je pogodio Sjedinjene Američke Države i Evropu.
U malom grenlandskom selu Kulusuni NASA je postavila bazu za svoj naučno-istraživački program i istražuje — u kolikoj meri temperatura vazduha utiče na otapanje glečera, ali i na koji način to utiče na sve topliji okean, koji led otapa odozdo.
Promene na Grenlandu utiču na celu planetu, jer milijarde tona leda koje se tu otapaju podižu nivo mora u Australiji, Aziji, Evropi i SAD.
Dodatni problem predstavlja činjenica da su naučnici na jednom od najvećih grenlandskih glečera Helhajmu primetili „jezero“, a ispostavilo se da je ceo glečer okružen toplom vodom, što nije zabeleženo nikada ranije i što će, naravno, ubrzati njegovo otapanje.
Helhajm je u proteklih nekoliko godina privukao veliku pažnju, upravo zato što je izgubio kilometre leda, podseća Tanjug.
Samo tokom 2017. godine izgubio je površinu od tri kilometra, a prošle godine otkrivena je santa koja se odvojila od ledenjaka.
