„Među tim događajima su popustljivost zapadnih zemalja prema ponovnom naoružavanju Rajha i anšlusu Austrije od strane nacista, profašistička neutralnost zapadnih zemalja u Španiji, podmukao Minhenski sporazum Velike Britanije i Francuske sa Hitlerom i Musolinijem, koji je sankcionisao podelu Čehoslovačke između nacističke Nemačke, Mađarske i Poljske…“, navodi u izjavi upućenoj Tanjugu ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.
„Sećamo se i toga da je svetski rat mogao da se spreči, da su se zapadne države umesto ’umirivanja‘ agresora odazvale inicijativi Sovjetskog saveza o izgradnji sistema kolektivne bezbednosti. Poziv Sovjetskog saveza je tada ostao bez odgovora — zapadne zemlje su bile sebično zainteresovane za preusmeravanje nacističke ekspanzije prema Istoku, nadajući se da će ih rat na taj način zaobići“, navodi ruski ambasador.
U predvečerje 80. godišnjice od početka Drugog svetskog rata, kao odlučni protivnici falsifikovanja istorije, sećamo se događaja koji su prethodili toj stravičnoj tragediji. #IstinaODrugomSvetskomRatu #IstinaODrugomSvetskomRatu #PravdaVtoroйMirovoй pic.twitter.com/5jmaZH6z2A
— Ambasada Rusije u Srbiji (@AmbasadaRusije) August 23, 2019
On je podsetio da je Moskva, našavši se pred neophodnošću da samostalno obezbeđuje svoju bezbednost, bila primorana da pristane na pregovore sa nacistima i — nakon Poljske, Velike Britanije i Francuske — potpiše sa Berlinom dokument o nenapadanju, poznat kao pakt „Molotov–Ribentrop“, dobivši na taj način mogućnost da se bolje pripremi za rat protiv agresora, neizbežan rat koji se naglo približavao.
Bocan-Harčenko je takođe podsetio da je 22. juna 1941. godine Sovjetski savez postao još jedna žrtva najmoćnije ratne mašinerije tog doba, koju je pokretala ideologija mržnje prema čoveku.
„Međutim, sovjetski narod se nije povukao pred surovim neprijateljem, za razliku od onih koji su izabrali sramotu kapitulacije ili direktne saradnje sa nacistima“, istakao je on.
„Plativši neverovatnu cenu, odbranio je nezavisnost Otadžbine, dao je odlučujući doprinos pobedi nad hitlerovskom Nemačkom, slomu nacizma i spasavanju evropskih naroda od ropstva i istrebljavanja. Rezultati Nirnberškog procesa nisu podložni reviziji“, poručio je Bocan-Harčenko i dodao:
„Čuvajući sveta sećanja na žrtve nacizma, odvažnost vojnika, koji su dali svoje živote radi slobode budućih generacija, bratstvo antihitlerovske koalicije, dužni smo da sada, kada se svetska zajednica suočava sa novim globalnim izazovima i pretnjama, ujedinimo napore radi razvoja sveobuhvatne saradnje, formiranja prostora jednake i nedeljive bezbednosti, političko-diplomatskog sređivanja konflikata i kriza, uz rigorozno poštovanje normi i principa međunarodnog prava.“
