Centar za američke studije Sidnejskog univerziteta u izveštaju objavljenom ove nedelje ocenjuje da su SAD izgubile vojnu nadmoć u pacifičkom regionu. Kako naglašavaju autori istraživanja — američka vojska postala je „degradirajuća sila“, preopterećena i loše pripremljena za eventualni sukob sa Kinom.
Autori izveštaja naglašavaju i da je Kina mnogo investirala u napredne vojne sisteme, kao što su visokoprecizne balističke rakete, ali i u druge sisteme koji su u stanju da ograniče mogućnost brze američke vojne invazije u regionu.
Procenjujući odnos snaga u Tihom okeanu, ruski vojno-politički komentator Konstantin Sivkov konstatuje da u ovoj fazi SAD još uvek imaju prednost u odnosu na Kinu, i to zbog nosača aviona. U oblasti vazduhoplovstva može se tvrditi da su borbene sposobnosti SAD i Kine jednake.
„Kada je reč o kopnenim snagama, Peking je definitivno u prednosti u odnosu na Vašingon, i po brojnosti, i po kvalitetu opremljenosti“, kaže Svitkov.
Kinesko pojačanje u razaračima
Međutim, kako ističe Sivkov, Kina, za razliku od SAD, brzo uvećava svoje programe pomorskog naoružanja.
„Kina je tokom poslednjih nekoliko godina uvela u naoružanje 17 razarača. Reč je o brodovima koji imaju slične karakteristike kao američki razarači klase ’Arli Berk‘. Oni imaju približan deplasman i naoružanje“, objašnjava stručnjak.
On podseća i da su SAD u tom periodu obogatile naoružanje sa samo dve jedinice, dok Kina uvodi potpuno nove sisteme naoružanja.
„Kina je testirala hipersonične protivbrodske raketa. Može se sa sigurnošću reći da će se u narednih nekoliko godina to oružje naći u sastavu arsenala kineske flote. Dakle, eksperimentalna raketa može da postane vojna protivbrodska raketa. Sjedinjene Države takve rakete nemaju“, istakao je Sivkov.
On predviđa da će rakete, koje će se pojaviti u sastavu kineskog naoružanja, značajno promeniti odnos snaga na moru u korist Kine.
„Postoji tendencija da će Kina u pogledu borbenih sposobnosti svojih snaga opšte namene sustići SAD u celini; u najbliže vreme će se izjednačiti, dok će u budućnosti nadmašiti potencijal SAD. Strateško jačanje Kine u Tihom okeanu doprineće stabilizaciji situacije, jer se SAD u tim uslovima neće odlučiti na vojne avanture“, zaključio je Sivkov.
Strahovi saveznika SAD u regionu
Stručnjak sa Kineskog narodnog univerziteta Džou Žung rekao je da je, usled rasta vojne moći, došlo do određenih promena u odnosima između Kine i drugih zemalja u regionu.
„Konkretno, sve veći broj zemalja iz Pacifičkog obruča će oklevati u namerama da izazove Kinu iz bilo kog razloga. Istovremeno, slabi podrška od strane SAD. Rezultat je da je, zbog rasta kineske vojne moći i njene političke snage, značajno poboljšana bezbednost u azijsko-pacifičkom regionu“, objasnio je stručnjak.
Kako je istakao, rast kineske vojne moći neizbežno vrši pritisak na druge zemlje.
„U prvom redu to se tiče SAD, koje osećaju pravi izazov od strane Kine, a njihovi veliki saveznici su takođe u teškom položaju. Naravno, i kod malih i srednjih zemalja se mogu pojaviti strahovi zbog rasta kineske vojne moći. Ipak, Kina razvija ekonomsku i trgovinsku saradnju sa njima, konkretno, u okviru globalne inicijative ’Pojas i put‘, zbog čega su Kina i te zemlje usko ekonomski povezane i zajedno razvijaju izgradnju infrastrukture. SAD ne žele da učestvuju u takvoj saradnji, a i nemaju finansijskih mogućnosti“, objasnio je Džou Žung.
On je takođe naglasio da rast kineske vojne moći ne prelazi u agresivnu politiku — Kina nema nameru da okupira teritorije drugih zemalja i ne stremi ka stvaranju vojnih baza van granica svoje zemlje.
„Projekat međunarodne saradnje ’Pojas i put‘ pruža snažan podsticaj integraciji u regionu. Osim toga, vojna moć Kine garancija je za njene partnere u Aziji da se na nju mogu osloniti. Jasno je da vojno jačanje može izazvati kod tih zemalja i divljenje i zabrinutost. Međutim, mislim da će zbog realizacije projekta ’Pojas i put‘ zemlje mnogo više želeti da sarađuju sa Kinom, nego što će se plašiti nje“, zaključio je kineski stručnjak.
Slaba infrstruktura američkih baza na Pacifiku
Prema izveštaju Centra za američke studije Sidnejskog univerziteta — skoro svim bazama američkih saveznika i partnera u zapadnom delu Tihog okeana nedostaje jaka infrastruktura.
Saveznici SAD, a posebno Japan, Filipini i Australija, postaju sve više svesni svoje ranjivosti u pogledu bezbednosti, i to zbog strateške nesposobnosti SAD da ih zaštite.
Japanski premijer Šinzo Abe je, nakon sastanka sa predsednikom SAD Donaldom Trampom na marginama samita G20 u Osaki, bio šokiran izjavom da će Amerikanci revidirati svoje obaveze, kada je reč o bezbednosnoj zaštiti Japana.
Filipini pokušavaju da razjasne — da li će ih SAD štititi u slučaju potencijalnog vojnog sukoba, na osnovu sporazuma o saradnji u sferi bezbednosti.
U Australiji se predlaže povećanje i jačanje vojnog potencijala na slabo naseljenom severu zemlje, jer su zabrinuti pitanjem — koliko efikasnu zaštitu pruža njihov glavni saveznik. Preporuke o tome sadrži izveštaj australijskog Instituta za stratešku politiku.
Američki saveznici su svesni da ih provociraju da se suprotstave Kini, ali kada je u pitanju zaštita njihove bezbednosti u slučaju potencijalne pretnje, ispostavlja se da SAD nemaju mogućnosti da ih zaštite.
U skladu sa tim, nerealni su američki planovi o raspoređivanju kopnenih raketa u azijskim zemljama, koje bi u slučaju sukoba bile potencijalne mete.
