Sjedinjene Države skoro 18 godina ratuju u Avganistanu, a američki pokušaji da se privede kraju najduži rat u američkoj istoriji još nisu dali željene rezultate. Za to vreme SAD su u Avganistanu izgubile više od 2.400 vojnika i potrošile više od 900 milijardi dolara.
Vašington navodi da još nije spreman da u potpunosti povuče američke trupe iz Avganistana, pa je očigledno da će se taj proces protezati godinama. Američki državni sekretar Majk Pompeo je nedavno rekao da će SAD smanjiti broj trupa u Avganistanu pre sledećih predsedničkih izbora, zakazanih za novembar 2020. godine.
Sa druge strane, Rusija se zalaže za potpuno povlačenje stranih trupa iz Avganistana i smatra da konflikt u Avganistanu nema vojno rešenje. Jedini mogući način rešavanja situacije je postizanje mira političko-diplomatskim sredstvima.
Trampova „divna fraza“
Rusija namerava da nastavi saradnju sa Avganistanom na iskorenjivanju terorizma i u borbi protiv trgovine narkoticima, a Moskva i politički učestvuje u avganistanskom pitanju.
Ruski eksperti ističu da političko učešće u tom pitanju ne znači i vojno prisustvo i smatraju da Rusija ne bi trebalo da zameni SAD u toj zemlji, jer bi se tako bacila u vatru i nastavila taj beskonačni rat.
„Kao odgovor na ovu Trampovu divnu frazu, koja izgleda kao potpuna misterija, izneo bih svoju hipotezu. Dugo sam imao sumnju da Amerikanci pregovaraju sa talibanima kako bi ih pretvorili u oruđe za rešavanje svojih strateških zadataka. Oni će sigurno pokušati da ih okrenu, pre svega, protiv Pakistana, koji je sada postao prokineski, i, recimo, protiv Irana. Mislim da projekti poput DAEŠ-a i njima slični još nisu umrli, oni žive, a Amerikanci žele da ovaj deo regiona, odnosno istočni Iran, zapadni Avganistan i Turkmenistan, postane zona nestabilnosti, koja će svima biti pretnja i koja će naterati ove nabrojane zemlje da se uključe u takvu vojno-političku igru, u kojoj će Amerikanci pokušati da sebi obezbede maksimalnu korist“, objašnjava za Sputnjik Dmitrij Verhoturov, ekspert Centra za proučavanje modernog Avganistana.
Pregovori između SAD i talibana o prekidu rata se vode oko godinu dana i očekuje se nova runda pregovora. U ovom trenutku talibani kontrolišu oko polovine teritorije Avganistana, najviše od poraza u međunarodnoj intervenciji 2001. godine. Verhoturov pak tvrdi da Amerikanci neće u potpunosti povući trupe iz te zemlje.
„Deo tih trupa će ostati. Njima odgovora da tamo ostanu, jer imaju vazdušne baze, koje su same po sebi veoma važne. Tamo su uložili mnogo novca u infrastrukturu. Stoga mislim da će oni ipak ostati. Štaviše, čuo sam da je ostanak dve ili tri američke vazduhoplovne baze bio jedna od glavnih tačaka sporazuma sa talibanima, a da su talibani na to pristali“, ističe Verhoturov.
Šta će biti posle sporazuma SAD s talibanima
Ekspert dodaje da njegovo mišljenje ne dele svi, ali očekuje pogoršanje situacije i eskalaciju tenzija odmah posle pregovora sa talibanima.
„Posle sporazuma sa talibanima i nakon što oni postanu legalna politička snaga, mislim da će ponovo početi rat oko Avganistana, štaviše, i na severozapadu — na turkmenskoj granici, i na jugoistoku — na pakistanskoj granici. Ovaj rat će se proširiti i na susedne zemlje, odnosno neće biti samo avganistanski. Ja tako vidim ovu situaciju“, smatra Verhoturov.
Ruski senator Aleksej Puškov podseća da je Rusija u Siriji već učinila mnogo kako bi porazila DAEŠ, zahvaljujući čemu sirijske vlasti kontrolišu više od 75 odsto teritorije zemlje. To je, kako je istakao, zasluga Rusije. On je istovremeno naglasio da će se o tome gde će se Rusija boriti protiv terorizma odlučivati u Moskvi, a ne u Vašingtonu.
Američke snage su ušle u Avganistan u novembru 2001. godine, posle invazije pokrenute zbog terorističkih napada na SAD 11. septembra, a eksperti ocenjuju da je mir još daleko, te da je preuranjeno govoriti o onome šta će se desiti nakon što američke trupe napuste tu zemlju.
Prema nekim procenama, SAD trenutno u Avganistanu imaju oko 14.000 vojnika koji pružaju podršku avganistanskim snagama u borbi protiv talibana, a u toj zemlji deluje i NATO misija „Odlučna podrška“ sa oko 7.500 vojnika koji pomažu Amerikancima.
Mirovna misija „Odlučna podrška“ u Avganistanu zapravo je nastavak operacije ISAF, čiji je cilj obezbeđivanje mira nakon rušenja talibanskog režima 2001. godine. U operaciji ISAF je na vrhuncu misije bilo 130.000 vojnika iz 50 zemalja, a završena je 2014. godine. To je NATO misija sa najviše gubitaka.
