Više volimo prazan stadion, nego vas na njemu. Taj surovi odgovor koji su Zvezdini navijači dobili na stadionu Jang bojsa raspitujući se za ulaznicu za meč koji sa uzvratnim u Beogradu odlučuje o učešću u evropskoj Ligi šampiona, verovatno najbolje oslikava odnos fudbalske Evrope prema fudbalskoj Srbiji.
Da li je upravo ta rečenica došla kao potvrda stalnih sumnji da smo za UEFA u grupi dežurnih krivaca, zbog čega će Partizan večeras odlučujući meč za prolazak u Ligu Evrope protiv Moldea igrati pred praznim tribinama?
Kukasti krst u Hrvatskoj
Sumnjama za pravo daju i činjenice. Tako je, na primer, Fudbalski savez Hrvatske za kukasti krst iscrtan na travi na stadionu Poljud u Splitu u utakmici protiv Italije sredinom 2015. godine za odlazak na Evropsko prvenstvo bio kažnjen sa dve utakmice bez prisustva publike i oduzimanjem jednog boda.
Samo sedam meseci ranije zbog drona kojim je albanski navijač spustio zastavu „velike Albanije“ nasred Partizanovog stadiona, zbog čega je prekinut meč sa Albanijom u Beogradu, Srbija je kažnjena oduzimanjem čak tri boda i sa dve utakmice bez publike. Teško bi neko mogao da kaže kako po sredi nisu dvostruki aršini.
Zato je pitanje da li će UEFA kazniti Finsku zbog loše organizacije nedavne utakmice između Helsinkija i Crvene zvezde zbog incidenata na tribinama kada su srpski navijači bili provocirani zastavama takozvanog Kosova i Albanije, zbog čega su ih redari odstranili sa stadiona.
Ili da li će neredi pred utakmicu u Švajcarskoj, kada su gađani srpski navijači, a članica zvanične delegacije Crvene zvezde pogođena flašom, dobiti odgovarajući epilog. Kada su se tokom Evropskog prvenstva u Francuskoj 2016. godine na ulicama potukli navijači Rusije i Engleske pred utakmicu ta dva tima, UEFA je kaznila Fudbalski savez Rusije sa 150.000 evra i uslovnom diskvalifikacijom sa prvenstva ukoliko se ponove ispadi ruskih navijača. O Englezima ni reči, kao da za tuču nije potrebno dvoje.
A spisak kazni naših timova, koje su ne samo obogatile kuću evropskog fudbala, nego proterivale navijače sa naših stadiona, ali i klubove sa njihovih stadiona u druge gradove, traje od 1988/1989, kada je Partizan meč sa Romom u 2. kolu Kupa UEFA morao da igra van Beograda. Loša organizacija utakmice i nedolično ponašanje navijača, uvek su bili razlog za kaznu, pa i za najnoviju kaznu UEFA zbog toga što je nekadašnjem igraču Zvezde Mičelu Donaldu na utakmici između Partizana i Malatije skandirano: „Ciganin“ i što je na tribinama bila i zastava sa „keltskim krstom“, što se u Evropi smatra iskazom neonacizma.
Pored praznih tribina, koje će, doduše, unekoliko popuniti, po milosti UEFA, mladi do 14 godina iz omladinskih fudbalskih škola, Partizan će biti lakši i za 24.000 evra.
Pre godinu dana disciplinska komisija Uefe odlučila je da Crvena zvezda narednu kvalifikacionu utakmicu u evropskim takmičenjima igra pred praznim tribinama i plati 72.000 evra kazne zbog „rasističkog ponašanja navijača“ na utakmici sa Suduvom.
Prestrogi prema Srbima
Na pitanje da li smo pristrasni, ili smo zaista na meti disciplinske komisije UEFA, dugogodišnji novinar i urednik u sportskoj rubrici „Politike“ Ivan Cvetković smatra da ima i jednog i drugog.
„Danas kad se gleda ono što se desi samo na jednoj utakmici zaista je prestrogo. Međutim, UEFA donosi odluke na osnovu dugogodišnjeg ponašanja naših navijača. Kada se negde desi incident prvi ili drugi put onda se progleda kroz prste, ali kada svaka utakmica postane takva onda se kažnjava bez obzira što taj incident sam po sebi možda i nije tako težak“, objašnjava Cvetković.
U UEFA su, kako on ističe za Sputnjik, tokom minulih decenija nakupili toliko primera sa našim navijačima da su posle toga podvukli crtu i šta god da se desi kažnjavaju naše klubove strože nego što taj incident zaslužuje.
Po pitanju sudbine eventualnih žalbi na drakonske kazne, kakve su i prazne tribine, on je vrlo skeptičan.
„Postoji teoretska mogućnost da žalba bude uslišena, ali to se vrlo retko dešava. Pored toga to košta, jer se plaća taksa na žalbu. Kad čovek razmisli možda je bolje ne žaliti se, jer žalbu neće prihvatiti, a platiće što se žalio. To je nekako rasprostranjenija vrsta kazne za istočnu Evropu, pošto je UEFA u svojoj suštini ipak zapadnoevropska organizacija“, mišljenja je Cvetković.
Posle Hejsela ništa nije isto
Ranije su kažnjavani i drugi klubovi, a vododelnica je bila tragedija na utakmici finala Kupa šampiona između Liverpula i Juventusa 1985. godine kada je na stadionu Hejsel u Briselu poginulo 39 navijača Juventusa, objašnjava on.
Posle Hejsela Vlada Velike Britanije na čelu sa Margaret Tačer zabranila je engleskim klubovima da se pet godina takmiče u evropskim kupovima, mada su zgrešili navijači Liverpula. Posle takvog drakonskog kažnjavanja više nema takvih slučajeva, napominje Cvetković.
Te izuzetno stroge kazne su dovele do reda, smatra on, ali i napominje da tamo ne postoje navijačke grupe kakve su kod nas i u Istočnoj Evropi, koje su na neki način sami za sebe sila, država u državi.
Naš dugogodišnji funkcioner u UEFA Dušan Maravić za Sputnjik kaže da smo lošem tretmanu koji inače imamo i sami doprineli da bude još gori.
„Kao što je EU prema nama takva kava je, tako je UEFA prema Srbiji takođe takva. Mi moramo od svakog protivnika u fudbalu da budemo jači dva-tri puta da bi se prošlo, jer sve su sudije apriori protiv nas. To je očito, tu nema dileme, ali Srbija je sebe dovela u takav ćošak. Ja sam tamo radio 20 godina i video sam kako to ide“, tvrdi Maravić.
Nismo Englezi
Ukazujući na primer Engleza, on naglašava da smo jako daleko od njih. Da smo ne jedan odsto, nego jedan promil uzeli nešto od onoga što Englezi rade u fudbalu, onda bismo mi, smatra on, bili fenomenalni, uprkos stavu ne samo UEFA, nego i FIFA.
„Videli smo na prošlom Mundijalu šta nama Evropljanin ne svira — penal nad Mitrovićem. Sramota neviđenih razmera. Mi smo uvek ti protiv kojih će biti svaki sudija Evrope. Retko koji će biti fer plej i korektan“, napominje dugogodišnji funkcioner UEFA.
A da će politike uvek biti u sportu to je nesumnjivo, jer meka moć, a uspeh u sportu, pogotovo najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, to sigurno jeste, ume nekada da bude daleko plodotvornije sredstvo uticaja.
