„Koaliciji bi moglo da se pridruži još nekoliko zemalja, iako je verovatnoća za to mala, a sve zavisi od toga koliko će Sjedinjene Države biti uporne u toj ideji“, kaže Grigorij Lukjanov, istraživač iz Centra za arapska i islamska istraživanja pri Institutu za orijentalne studije Ruske akademije nauka.
„Geopolitički gledano, kada je reč o velikim državama kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, to će u velikoj meri zavisiti od toga da li mogu da reše niz drugih spornih situacija, kao što je situacija sa Jemenom, koja zahteva najveću pažnju od svih. Stoga, već sada možemo reći da je na nivou zemalja članica Saveta za saradnju arapskih zemalja Persijskog zaliva podrška američkoj koaliciji malo verovatna, kao i podrška od strane Katara“, rekao je Lukjanov.
Da li je Oman sledeći?
Međutim, on smatra da bi, pod pritiskom Velike Britanije, koaliciju mogao da podrži i Oman, a takođe postoji i šansa za priključivanje Saudijske Arabije.
„Ipak, momenat za formiranje koalicije je krajnje nepogodan. Trenutna geopolitička situacija u regionu Persijskog zaliva nije pogodna za formiranje širokih koalicija“, zaključio je Lukjanov.
Amdžad Taha, regionalni šef britanskog Centra za bliskoistočna istraživanja u Bahreinu, smatra da je odluka njegove države sasvim logičan korak.
„Kraljevina Bahrein je jedna od onih zemalja koje su stradale i nastavljaju da stradaju, i to zbog akcija Irana. Bezbednost zemlje i članica Saveta za saradnju arapskih zemalja Persijskog zaliva odavno je u ozbiljnoj opasnosti. Stoga je sasvim prirodno da Bahrein podržava SAD u borbi protiv iranskog terorizma, posebno u međunarodnim vodama“, rekao je stručnjak.
Ruska doktrina bezbednosti — bolja alternativa
Amir Musavi, direktor Centra za strateška istraživanja i međunarodne odnose u Teheranu, smatra da će američka koalicija doživeti neuspeh, a da akcenat nije na vojnoj moći Irana, nego na diplomatskim sposobnostima.
„Ubeđen sam da su sada Amerikanci i Izraelci usmerili pažnju na Bahrein, kao na posrednika sopstvenih interesa u Persijskom zalivu. To je postalo jasno nakon konferencije u Manami i nakon pokušaja da se zaključi „sporazum veka“ u palestinsko-izraelskom sukobu. Apsolutno je očigledno da je Bahrein krenuo tim putem, na zahtev SAD“, rekao je Musavi.
On, istovremeno, ne vidi poseban smisao u tom savezu.
„Već smo rešili probleme sa Velikom Britanijom. Pored toga, za saradnju sa Teheranom su zainteresovani i Irak, Kuvajt, Katar i Oman. Već smo održali sastanke i pregovore sa predstavnicima Ujedinjenih Arapskih Emirata. Uskoro će delegacija Saudijske Arabije posetiti Teheran, a juče je ministar spoljnih poslova Irana izjavio — da će uskoro biti postignuto razumevanje u regionu. Dakle — SAD očekuje neuspeh“, ocenio je iranski stručnjak.
Komentarišući moguće formiranje sistema bezbednosti u regionu, Musavi zaključuje da će ruska doktrina bezbednosti biti najbolja alternativa, jer je u tom delu sveta dobila veliki odziv.
Ruslan Mamedov, koordinator za bliskoistočne programe Ruskog saveta za međunarodne poslove, ima drugačije mišljenje, kada je reč o razlozima zbog kojih se Bahrein priključio američkoj koaliciji.
„U Bahreinu se nalazi velika američka baza i tamo je bazirana američka flota. Kraljevina nije imala mnogo izbora. Bahrein je glavni pokazatelj stava Saudijske Arabije o raznim pitanjima u regionu. Pored toga, Velika Britanija i SAD su glavni snabdevači oružjem u Bahreinu i odavno sarađuju. Mislim da se ovde vodi borba za pažnju Vašingtona. Ali, u suštini, Bahrein je država koja izražava poziciju Saudijske Arabije. To je već tradicionalno tako“, konstatuje Mamedov.
Po mišljenju Andreja Čuprigina, stručnjaka za orijentalistiku sa Visoke škole ekonomije — arapske zemlje neće ni na koji način reagovati na tu situaciju, jer je taj korak verovatno usaglašen sa Saudijskom Arabijom.
„Koliko se sećam — Izrael je izjavio da je spreman da stupi u koaliciju, ali to, de jure, još uvek nije učinio. Mislim da regionalni igrači sumnjaju da će Tramp biti zadovoljan, ako nafta iz Zaliva ostane tu, iako izjavljuje suprotno. U tom slučaju, američki problemi sa naftom iz škriljaca rešiće se na duge staze. U pitanju je samo posao, ništa lično. Zbog toga arapske zemlje iz Persijskog zaliva i ne žure da se pridruže koaliciji, zajedno sa Evropom, jer postoji rizik od velikog rata“, ističe profesor.
