On je za televiziju N1 rekao da je potpisivanje sporazuma o zoni slobodne trgovine između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU), koje se očekuje 25. oktobra, tek početak i da očekuje da će saradnja jačati u budućnosti.
„Pre svega reč je o slobodnoj trgovini, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodnom kretanju roba, usluga i radne snage. EAEU je uzela najbolje iskustvo svih sličnih integracija i smatramo da EAEU ima dosta solidnu perspektivu. Svakog dana sve više i više zemalja ispoljava želju da se priključi EAEU, da ima neku vrstu ugovora sa EAEU“, objasnio je Bocan-Harcenko.
Proces evropskih integracija Beograda, kako je istakao, ne vidi kao prepreku u saradnji Beograda sa EAEU.
Kazao je da je moguće da Srbija postane karika u odnosima Rusije i EU, odnosno „integraciji integracija“ — saradnji između EU i EAEU.
Srbija će, kako je objasnio, posle 25. oktobra imati mogućnost slobodne trgovine bez carina, sa malo izuzetaka, i prodor na tržište od ukupno 180 miliona potrošača.
Rusija će, s druge strane, imati mogućnost povećanja plasmana svojih proizvoda — industrijskih i drugih, dodao je ambasador, ističući da je cilj da trgovinska razmena dostigne četiri milijarde dolara.
Govoreći o vojno-tehničkoj saradnji Rusije i Srbije, on je istako da Moskva polazi od toga da je odbrambena politika suverena stvar svake zemlje.
„Sfera je osetljiva, dosta komplikovana, i industrija je komplikovana, složena i moderna. Rusija je sad na vrhuncu proizvodnje, kvalitet je izvanredan. Imamo interesovanje više zemalja sveta. I ovde želimo pravednu konkurenciju, bez politizacije, mi smo protiv nametanja“, rekao je ruski ambasador.
Rusija, kako je naveo, u okviru vojno-tehničke saradnje sa Srbijom, na umu pre svega ima zadatak jačanja bezbednosti u regionu.
„Niko neće pretrpeti štetu zbog toga. Srbija će pojačati svoju odbranu, bez ikakve štete i pretnje za komšiluk i region“, poručio je Bocan-Harčenko.
Izjavu odlazećeg premijera privremenih institucija u Prištini Ramuša Haradinaja da je Rusija ta koja se zalaže za podelu Kosovu, Bocan-Harčenko je ocenio kao smešnu.
„Nikada nismo pokretali sličnu ideju o teritorijalnoj korekciji. Na marginama je bilo takvih predloga, uključujući period pregovora o statusu, ali oni nikada zvanično nisu bili na pregovaračkom stolu“, istakao je ruski ambasador.
Rusija želi da se što pre ponovo uspostavi dijalog Beograda i Prištine, a ukoliko Srbija to zatraži, Moskva će je podržati u okviru međunarodnog prava, kazao je Bocan-Harčenko.
„Rusija, imajući i želju, ima i obavezu, jer je stalna članica Saveta bezbednosti UN. Redovne diskusije (o Kosovu) moraju da se nastavljaju, i to je jedno od pitanja u delokrugu Saveta bezbednosti UN. Zato je nemoguće da Rusija ne učestvuje i ne ostane faktor rešavanja i nekih odluka“, zaključio je ambasador.
