Opština Bujanovac tokom poslednjih meseci podseća na veliko gradilište. Zgrade niču kao pečurke, a u novim stanovima uglavnom niko ne živi. Kvadrati se prodaju po nerealno visokim cenama, oko 700 evra po metru kvadratnom, a stanove kupuju isključivo — Albanci.
Da li je ovo pokušaj Albanaca da „tihom okupacijom“ ponove „kosovski scenario“?
San o „velikoj Albaniji“
Doktor Jelena Vukoičić za Sputnjik kaže da je masovnim doseljavanjem Albanaca na Kosovo i Metohiju i počela priprema terena za sve što nam se kasnije desilo.
„Oni su, praktično, u vrlo kratkom periodu u vreme SFRJ brojčano „osvojili“ KiM, a do tada — niti su bili većina, niti im je Kosovo pripadalo. Jasno je da Albanci imaju strategiju naseljavanja prostora koje smatraju svojim i tako afirmišu ideju o takozvanoj ’velikoj Albaniji‘, koja je im je dugoročan plan“, objašnjava naša sagovornica.
Ona upozorava da u ovom slučaju treba biti jako oprezan, naročito zato što Albanci u dijaspori imaju ogromne količine novca, a upravo taj novac velikim delom i završava realizaciju ideje o Albancima u jednoj državi.
„To je prljav novac, zarađen od trgovine drogom, i tim novcem su oni izlobirali, velikim delom, i priznanje nezavisnosti Kosova, ali i američku podršku. Oni tim novcem kupuju zemljište i nekretnine i na taj način istiskuju Srbe sa tih prostora, čime postaju brojčano jači. To je sada slučaj i sa jugom Srbije, što je samo jedan deo u njihovom projektu“, objašnjava ona.
Naša sagovornica napominje da treba biti posebno oprezan kada je u pitanju Opština Medveđa, gde Albanci nisu većina, ali su je ucrtali u svoje granice. Pri tom, dodaje — ovaj proces se ne odvija samo u Srbiji.
Već imaju pola Skoplja
„To se dešava i u Makedoniji, gde su Albanci uzeli pola Skoplja, a vidimo da se slične stvari dešavaju i u Crnoj Gori…. Oni to rade svuda gde ih ima u nekom broju i gde smatraju da treba da osvoje teritoriju. Ne bi valjalo da se probudimo u nekom trenutku i da shvatimo da oko nas žive Albanci koji nisu nikada živeli na tim prostorima i da, zatim, traže međunarodnu podršku, kako bi nam oduzeli još jedan deo teritorije“, zaključuje ona.
Srbi meštani sa juga Srbije smatraju da je posredi naseljavanje pripadnika albanske nacionalne manjine i pribojavaju se da se iza nagle trgovine nekretninama krije nekakva namera o iznenadnom naseljavanju većeg broja Albanaca.
Na okruglom stolu 2017. godine, koji je bio posvećen unutrašnjem dijalogu o Kosovu, iznet je podatak — da Albanci na jugu i u centralnoj Srbiji, u poslednjih 15 godina, kupuju sve što je srpsko. Taj trend je naročito zastupljen u Bujanovcu i u Medveđi, a u tim opštinama ima neuporedivo više birača nego građana, zbog više hiljada fiktivno prijavljenih Albanaca, koji u stvari žive u dijaspori.
Nerealne cene
Procene su da se, samo u poslednjih pet godina, na područje Niša doselilo više od 11.000 Albanca sa Kosova i Metohije, a razlog zbog kog Srbi prodaju imovinu je besparica. Sa druge strane, cilj Albanaca je da se da brojčano prošire van administrativne linije Kosova. Masovna kupovina srpskih kuća i zemljišta od Srba počela je još 2010. godine.
Albanci najviše kupuju zemljište i kuće u srpskim selima koja se nalaze duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, dakle oblast oko Vranja, duž granice sa Bujanovcem, ali i Toplički okrug, Prokuplje, Kuršumlija, Blace… Za imanja u tim mestima Albanci daju nekoliko puta veću cenu od realne. Međutim, trag o kupoprodaji imovine ne postoji, pa je zato teško ustanoviti koliko Albanaca zaista poseduje imovinu u ovom delu Srbije. Imovinu za njih kupuju Srbi sa Kosova, a u sudu se napravi ugovor po kom Albanac, navodno, upravo tu sumu pozajmljuje Srbinu, dok se kao garancija da će mu novac biti vraćen navodi upravo ta nekretnina.
Srbin „ne vrati pare na vreme“ i na taj način Albanac postaje vlasnik stana, a da pri tom ne ostavi trag o kupoprodaji.
Drugi problem je i to što se Albanci sa Kosova i dalje smatraju građanima države Srbije, pa mogu slobodno da kupuju nekretnine po Srbiji.
Novi Pazar je, takođe, na spisku poželjnih lokacija za Albance, ali se kupci tamo uglavnom interesuju za velika seoska imanja, udaljena od grada, zbog čega se po medijima često spekuliše da je reč o pripadnicima vehabijskog pokreta. Pridošlice u okolini Pazara vrlo su zainteresovane i za kupovinu imanja u Apatinu, u Vojvodini, gde je, navodno, već kupljen veći broj salaša i drugih nekretnina.
