„Što se tiče učešća Rusije na sastancima G7, 2014. godine ona je bila isključena zbog određenih razloga. Postoje, verovatno, lagani pomaci u realizaciji minskog procesa, ako bismo se zaista pomakli unapred, to bi stvorilo novu situaciju“, rekla je Merkelova na zajedničkoj konferenciji za novinare s britanskim premijerom Borisom Džonsonom.
Ona je dodala da „na osnovu situacije u ovom trenutku nije došlo do tako dalekog pomaka, da bi mogla da kaže da su razlozi iz 2014. godine otklonjeni“.
Merkelova je navela da Evropa, a pre svega Francuska i Nemačka, tim povodom sada ulažu sve napore da se ostvari napredak u realizaciji Minskog sporazuma, uz učešće novog ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i ruskog lidera Vladimira Putina.
Boris Džonson je rekao da zaključke u korist povratka Rusije u G8 tek treba pronaći i dodao da u vidu ima i incident s trovanjem bivšeg saradnika GRU Sergeja Skripalja i njegove kćerke Julije u martu 2018. u britanskom Solsberiju, kao i „nestabilnost, vojna dejstva u Ukrajini, provokacije koje Rusija ostvaruje ne samo u Ukrajini, nego i na mnogim drugim mestima“.
„Moram da kažem da se potpuno slažem s kancelarkom Merkel i smatram da zaključke u korist povratka Rusije u G7 tek treba pronaći“, dodao je britanski premijer.
Predsednik SAD Donald Tramp rekao je ranije da bi bilo mnogo jednostavnije da se razgovara o određenim pitanjima kada bi se Rusija vratila u format G8. On je ponovio da je Moskva isključena iz grupe vodećih zemalja (sada G7) zbog Krima.
Tramp se složio s predlogom francuskog predsednika Emanuela Makrona da pozove Rusiju na samit G7 2020. godine u SAD. Očekuje se da će američki predsednik postaviti to pitanje na predstojećem samitu u Bijaricu.
Putin je ranije rekao da Rusija smatra korisnim sve kontakte sa zemljama „velike sedmorke“ i da ne isključuje mogućnost obnavljanja formata G8.
Rusija je prestala da dobija pozive za sastanke vodećih zemalja sveta nakon događaja na Krimu i u Ukrajini 2014. godine.
