Albanci u Crnoj Gori će preispitati učešće u Vladi, dok sama vlast u Podgorici nikada ne bi trebalo da zaboravi kome uistinu duguje nezavisnost i članstvo u NATO-u, upozorio je Albanski forum. Saopštenje je uputio ministru kulture Crne Gore Aleksandru Bogdanoviću, nakon što je najavio da će podnijeti krivičnu prijavu protiv organizatora manifestacije u Tuzima, na kojoj je jedan od glavnih gostiju bio kosovski političar Aljbin Kurti, koji se otvoreno zalaže za „veliku Albaniju“.
Albanski forum je zapravo opomenuo državni vrh Crne Gore da mu slučajno ne padne na pamet da se poigrava sa albanskim elementom, koji je dao ključni doprinos projektu samostalne Crne Gore, te da će se „zastava Albanaca“ neizostavno i dalje „vijoriti“ na kulturnim manifestacijama u zemlji.
„Trebalo bi da znate da su organizatori tradicionalnog skupa građani Malesije i naša dijaspora, koja je zajedno sa sugrađanima albanske nacionalne zajednice u Crnoj Gori, kao autohton narod, dala punu podršku obnovi crnogorske nezavisnosti 2006. godine i svim evroatlantskim integracionim procesima Crne Gore, i u tim procesima ta zastava nije smetala“, oštro su saopštili iz Albanskog foruma.
Šta ne mogu Srbi mogu Albanci
Kada se podvuče crta, teško se oteti utisku da su vodeći albanski političari ovim putem vlastima u Podgorici htjeli da poruče dvije ključne stvari: da neće dozvoliti nikakvo kažnjavanje građana Malesije (čitaj Albanaca) i da ono što je dopušteno Albancima u Crnoj Gori ne treba da važi i za Srbe.
U tom duhu naročito je perfidnu poruku saopštio albanski ministar za ljudska i manjinska prava u Vladi Crne Gore Mehmet Zenka, ocjenivši da je manifestaciju u Tuzima „nezahvalno porediti sa nekim drugim na kojima su negirane sve naše vrijednosti Crne Gore“, aludirajući na dobrotvorni skup za Kosovo i Metohiju u Herceg Novom.
Dakle, poruka albanskog faktora Podgorici je kristalno jasna — slobodno pritiskajte Srbe, ali nemojte da ste se slučajno drznuli da sličan aršin primijenite i na Albance.
Takvu poruku bez sumnje su odlično shvatile vlasti u Podgorici koje mnogo ne talasaju kada je u pitanju albanski faktor: to potvrđuje okolnost da se zvanična Crna Gora nije oglasila kada su Albanci područje oko Plava i Gusinja proglasili za „Albanske Alpe“. Takođe bode u oči i činjenica da crnogorski državni mediji još nisu čuli za nedavni upad pripadnika albanske nacionalnosti u ženski Manastir Beška na Skadarskom jezeru.
Ipak, ono što i simpatizeri i glasači vlasti u Crnoj Gori, čini se, polako počinju da slute jeste cena koju će ta vlast morati da plati za podršku albanske i bošnjačke manjine.
Manjine dobile suštinsku moć
Naime, DPS, kao najjača partija u zemlji, pored albanskih partnera, ima i partnere Bošnjake koji su svoju podršku Vladi Duška Markovića već poprilično kapitalizovali u protekle četiri godine.
S tim u vezi, zapošljavanje i raspoređivanje kadrova i simpatizera Bošnjačke stranke po dubini i širini crnogorskog državnog aparata imalo je nekoliko značajnih reperkusija, uključujući i to da je ovim defakto vjerovatno otpočet i proces slabljenja samog DPS-a kao najjače stranke u Crnoj Gori, praćen njenom sve većom zavisnošću od albanskog i bošnjačkog faktora.
Stvari su jasne — kada polovinu ministarstva, uprava i direktorata prepustite manjinskim koalicionom partnerima, to ovima poslednjima ne daje samo formalnu, već i suštinsku moć, a direktna posledica je ta da manjinski narodi sve manje glasaju za DPS, a sve više za svoje nacionalne predstavnike. Nedavno istraživanje CEDEM-a koje je pokazalo najgori rejting DPS u istoriji, potvrda je upravo tog trenda.
Vlast sprovodi i ono što Albanci nisu mogli ni da sanjaju
Posledice takvog stanja stvari nisu samo puka analiza trenutnog rejtinga političkih partija, već upućuje na ozbiljne dugoročne trendove, pri čemu će DPS vremenom sve više zavisiti od podrške manjinskih partija. Ključna reperkusija takvog trenda biće ta da Đukanović više neće moći suštinski i u potpunosti da kontroliše sve procese u Crnoj Gori, a vjerovatno je već i sada kasno...
Istovremeno, da u državnom vrhu odavno fali političke i državničke mudrosti govori okolnost da zvanična Podgorica tvrdoglavo i dalje istrajava na sukobu sa srpskim faktorom u Crnoj Gori.
U međuvremenu, negdje iz prvih redova istaknuti bošnjački i albanski intelektualci javno aplaudiraju Đukanoviću, vjerovatno ni sami ne shvatajući čime su zaslužili takav poklon da se u Crnoj Gori pojavi toliko bezumna vlast koja će sprovoditi sve ono što oni nisu mogli ni da sanjaju.
