„S obzirom na to da sam starosedelac, mogu da kažem da naš kraj nikada ne može da dosadi čak ni onima koji dugo u njemu žive i neprestano ga obilaze. Naš region je toliko interesantan da ostavlja jak utisak, čak i na njegove žitelje“, kaže novinarka Tatjana Aronova.
Kako ističe, Krasnojarski kraj je kraj radnih ljudi, kraj-proizvođač, koji hrani pola zemlje.
„Sve to se postiže zahvaljujući preradi prirodnih bogatstava u nekoliko preduzeća koja su među najboljima na svetu, i koja ’hrane‘ pola zemlje. Ona proizvode obojene metale, električnu energiju u hidroelektrani, a tu je i atomska industrija. Imamo i šume. Dakle, tih preduzeća je malo, ali ona su najbolja, glavna. To je naš kraj“, kaže Aronova.
Ona smatra da bi trebalo razvijati industrijski turizam, s obzirom na to da se na severu Krasnojarskog kraja nalazi i gigantsko nalazište nafte — Vankor, otkriveno 1988. godine, a koje ima preko 500 miliona tona nafte u procenjenim rezervama.
„To je nešto prosto neverovatno. Nikada nisam mogla ni da pretpostavim da se nafta proizvodi usred belih, snežnih polja, gde je čak strašno i zakoračiti. A imamo i ambiciozan zadatak — da zatvorimo ciklus nuklearnog goriva. Ko reši ovaj zadatak u svetu, biće lider u ovoj industriji. Taj zadatak se rešava u zatvorenom gradu Železnogorsku, kod Krasnojarska. I ovo je najbolja proizvodnja u Rusiji. Jedinstvena. Gotovo sav bakar, nikl, platina, zlato, obojeni metali se nalaze na teritoriji Krasnojarskog kraja, u Noriljsku i Krasnojarsku“, kaže novinarka.
Aronova podseća da se u gradu Krasnojarsku nalazi i kompanija „Krascvetmet“, najveći proizvođač zlata u Rusiji i jedan od 10 najvećih u svetu. Ova kompanija zauzima prvo mesto u svetu po proizvodnji paladijuma i ubraja se među tri najveća proizvođača platine na svetu.
Aronova se još od studentskih dana bavi sportskim turizmom i često je sa rancem na leđima obilazila svoj kraj, planinarila i skijala. Tokom boravka u sibirskim tajgama susretala se čak i sa medvedima.
„Dvaput sam videla medveda izbliza, na udaljenosti od deset metara. I mogu reći da se u čoveku stvara paničan strah, kakav se ne može opisati rečima. To je zastrašujuće, jer je to snažna zver, sa kojom se ne možete izboriti. Ako napadne — to je kraj. I u tim trenucima shvatate da ste nemoćni, da ne možete ništa uraditi i da sve zavisi od njega. Medvedi su nepredvidiva stvorenja, veoma opasna, lukaca, brza, uprkos tome što deluju nezgrapno i veoma pametna. Oni privlače čoveka. Ja, na primer, sa zadovoljstvom čitam priče vezane za medvede, knjige, koje opisuju njihovu narav, zato što su to jedinstvene zveri“, kaže Aronova.
Najpoznatija radijska voditeljka u Krasnojarskom kraju Lana Svetlova preporučuje svima, a posebno avanturistima da posete Krasnojarski kraj.
„Imamo sve: planine, reke, jezera — sve što se poželeti može. Opuštajući odmor na suncu ovde se lako može pretvoriti u ekstreman, avanturistički odmor. Ipak, svima bih preporučila da Sibir i Krasnojarski kraj posete zimi, jer je zima ovde fantastična, i tada mogu da vide sve lepote, počev od naših skijališta do lepote celog Jeniseja. Treba viditi i kada nastupe mrazevi kako izgleda grad i kako je drveće prekriveno injem. To je nalik nekakvoj dekoracija iz filmova Tima Bartona. To je prava zimska bajka. Želela bih da pozovem sve ljude da dođu ovde i da se prisete kako je to kada te dočekaju raširenih ruku i veoma toplo. Ovde su ljudi veoma iskreni, otvoreni i veoma gostoljubivi“, kaže Svetlova.
Najniže temperature u Krasnojarsku idu do minus 42 stepena Celzijusa, ali narod je navikao da živi i u tako surovim uslovima.
„Mi smo navikli... Ako žena šeta ulicom Krasnojarska i nosi skijaške pantalone, a preko njih bundu — to ovde nikoga ne iznenađuje, jer je to topla odevna kombinacija. U selima ložimo peći, ubacujemo ugalj. Grejemo se, kao i svi u drugim gradovima koji se nalaze na severu“.
Putovanje po Sibiru, koje je za blogere i novinare organizovao Turistički informativni centar Krasnojarskog kraja, bio je prilika da Svetlova bolje upozna svoj kraj. Posebno joj se dopalo Šušensko — sibirsko selo s kraja 19. i početka 20. veka, gde je Lenjin proveo tri godine u izgnanstvu, a koje je danas muzej pod otvorenim nebom.
„Da budem iskrena, nikad nisam bila u Šušenskom. Ovde živim duže vreme, a muzej sam prvi put posetila i stvarno mi se svidelo. Jako mi je žao što ne možemo da uđemo u neku vrstu mašine i da vratimo se u prošlost i videti kako ljudi zaista živeli tamo u to vreme. Jako mi se dopao muzej, i kako je tamo vrlo pažljivo sve očuvano...“.
Blogerka Natalija Čevičelova iz Krasnojarska ističe da je njen kraj jedinstven po prirodnim lepotama, kao i gostoprimljivim ljudima.
„Mislim da bi svako trebalo ovde da dođe i da poseti naš grad Krasnojarsk, upozna našu zemlju i našu kulturu. Posebno preporučujem da dođu u dane Maslenice, praznika kojim se ispraća zima i dočekuje proleće. Tada cela Rusija peče palačinke. Veoma je zanimljivo videti narodne šetnje tokom Maslenice i osetiti tu našu rusku, tradicionalnu atmosferu“, poručila je Natalija.
