Ruske zlatne i devizne rezerve nadmašiće rezerve Saudijske Arabije. Tako će Moskva „preskočiti“ Rijad na međunarodnoj rang-listi, a ispred nje će i dalje biti Švajcarska (3), Japan (2) i Kina (1).
Stabilno rastuće zalihe verovatno će omogućiti Rusiji pojačan uticaj u okviru OPEK-a i stabilizovati njenu nacionalnu valutu rublju, čak i u slučaju pada cena nafte.
Slaba potražnja nafte
Procenu su dali analitičari Blumberga, koji su zaključili da su ruske međunarodne rezerve porasle za 45 odsto u poslednje četiri godine, dok je prema podacima koje je objavila Centralna banka Rusije, ta cifra iznosila otprilike 520 milijardi dolara krajem jula.
Tokom istog četvorogodišnjeg perioda, zalihe saudijskog zlata i deviza smanjile su se za četvrtinu, sa 700 milijardi dolara u aprilu 2015. na 527 milijardi u junu 2019. godine, čime je smanjena velika razlika između Moskve i Rijada.
Zanimljivo je da obe ekonomije zavise od izvoza ugljovodonika, a situacija na naftnom tržištu sve je neizvesnija.
Prema mesečnom izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), u prvih pet meseci 2019. godine svetska potražnja za crnim zlatom porasla je za samo 520.000 barela na dan, što je najniža cifra od finansijske krize 2008. godine.
Agencija je ocenila da su tekući trgovinski ratovi, koji su već prouzrokovali kolaps transportne industrije širom sveta, glavni razlog za veoma slabu potražnju za gorivom. Nerešeni trgovinski spor između Kine i Sjedinjenih Američkih Država i uvođenje novih američkih carina na kinesku robu u septembru samo će pogoršati postojeći trend, gurajući potražnju za transportnim gorivom i cene nafte u dalji pad.
Ako se događaji budu odvijali na taj način, Saudijska Arabija će morati da troši novac iz svojih rezervi, dok je u Rusiji situacija drugačija.
Pad vrednosti američkih hartija od vrednosti
U proteklih nekoliko godina, Rusija je konstantno nagomilavala zlato, čime je postala najveći svetski kupac plemenitog žutog metala u prvoj četvrtini 2019. godine, istovremeno drastično smanjujući svoje vlasništvo nad američkim državnim hartijama od vrednosti u okviru takozvane akcije dedolarizacije (od 160 milijardi dolara početkom 2013. na 10,8 milijardi dolara u junu 2019. godine).
Saudijska Arabija drži više od 170 milijardi u američkim državnim hartijama od vrednosti, ali su njene zlatne rezerve iznosile svega 0,08 odsto od juna, dok je udeo plemenitih metala u rezervama Banke Rusije skočio sa 3,5 na 18,6 odsto tokom petogodišnjeg perioda.
U međuvremenu je dobit američkih državnih hartija od vrednosti prošle nedelje opao na rekordno niske vrednosti — manje od dva odsto godišnje. Zlato obara dugoročne rekorde, pošto je cena za jednu uncu (30 grama) porasla sa 1.280 dolara početkom juna na 1.530 dolara prošlog petka.
S obzirom da je cena za jednu uncu prošlog petka iznosila 1.530 dolara, nije ni čudo što su samo u prvoj nedelji avgusta devizne rezerve Banke Rusije porasle za 10,2 milijarde na 527,1 milijardi dolara.
Očekuje se da će cena tog plemenitog metala i dalje rasti usled sve većih zabrinutosti investitora zbog nadolazeće globalne krize ili takozvanog „zida zabrinutosti“, koji uključuje trgovinske ratove, „bregzit“, političku krizu u Venecueli, proteste u Hongkongu, eskalaciju tenzija u Iranu, obnovljeni sukob između Indije i Pakistana zbog sporne regije Kašmira...
Nagomilavanje uticaja?
Sa „zidom zabrinutosti“ na vidiku, investitori ne žele da rizikuju, što im ne ostavlja druge mogućnosti nego da novac prebace sa zaliha na zlato, što će podstaći potražnju za tim plemenitim metalom i prouzrokovati skok njegove cene. Analitičari švajcarske banke „Julijus Ber“ veruju da će u naredna tri meseca zlato poskupeti na 1.575 dolara za uncu.
Nakon toga će vrednost ruskih zlatnih rezervi porasti, što praktično garantuje četvrto mesto na međunarodnoj rang-listi.
„OPEK više ne može da ignoriše Rusiju zbog njenog značaja kao izvoznika nafte i njene ekonomije. Rusi će nastaviti da rade samo onoliko koliko je dovoljno da sarađuju sa Saudijcima u proizvodnji nafte“, prenosi Blumberg reči Eline Ribakove, zamenice glavnog ekonomiste Instituta za međunarodne finansije u Vašingtonu.
Osim što će dobiti više uticaja u okviru OPEK-a, rastuće međunarodne rezerve Rusije garantovaće stabilnost rublje bez obzira na kolebanja svetskih cena nafte.
