Šef orkestra, major Pavel Gernec, otkriva za Sputnjik kojim se trikovima služe muzičari kada nastupaju za vreme jakog mraza, kako biraju muzički materijal za svečane prijeme i koje delegacije pevaju zajedno sa njima, kada čuju svoje nacionalne pesme:
— Svaka nacionalna himna je teška na svoj način i zanimljiva kao muzičko delo, jer odražava neke nacionalne specifičnosti. Za izvođenje su veoma bitni i muzička kompozicija, ali i tekst himne.
Prema našem rangiranju, himne latinoameričkih zemalja su na prvom mestu kada je reč o dužini, karakteristikama izvođenja i složenosti.
Reč je o himnama koje traju i duže od pet minuta, a priče o njihovom nastanku su zanimljive — po pravilu, to su fragmenti klasičnih dela, muzika je komponovana u originalu za simfonijski orkestar i namenjena za izvođenje u koncertnim dvoranama. Mi delo moramo da prilagodimo izvođenju na ulici u bilo kojim vremenskim uslovima. Strane himne skoro uvek izvodimo u svom aranžmanu.
Akustika ulice
Koliko u proseku traje himna?
— Državna himna Rusije je za nas zlatni standard. Kada se izvodi bez pratnje hora, traje minut i pet sekundi.
Koliko vam je vremena potrebno da naučite kompoziciju?
— Potrebno je u proseku nekoliko dana. Prvo se vežba njeno izvođenje sa orkestrom, zatim koncert-majstori rade sa grupama instrumenata, nakon čega se ponovo izvodi proba sa celim orkestrom. Potom obavezno izlazimo na ulicu i ceo muzički materijal izvodimo tamo, jer su na ulici potpuno drugačija akustička pravila.
A ako je zima i mraz — vi ipak održavate probu na ulici?
— Naravno, naš orkestar je namenjen za sve vremenske prilike. Radimo u uslovima od minus 30 do plus 40. Vrućina, mraz, kiša i sneg nisu prepreka za naš rad.
Trikovi za sviranje po mrazu
A kako svirate po mrazu? Da li vam se ruke mrznu?
— Naravno da je hladno, ali imamo posebne rukavice sa prirodnim krznom. Kako bi muzičar radio u hladnim vremenskim uslovima potrebne su posebne veštine. Uopšte govoreći, muzičari imaju mnogo različitih trikova — kako da sviraju na hladnoći, kako da se pripreme za događaj i slično.
Dešava se da muzičari moraju dugo da stoje i čekaju na događaju u bilo kojim vremenskim uslovima. Na primer, u našoj praksi je bilo slučajeva kada smo morali da pratimo delegaciju na aerodrom prilikom njenog odlaska. Temperatura se kretala oko minus 20 stepeni, mi čekamo, delegacija dolazi na aerodrom, ali je onda na terminalu počela konferencija za štampu. I mi opet čekamo — orkestar i četa počasne straže. Ne smemo da se pomerimo. Stoga je, uz muzičku, potrebna i fizička priprema. Svi se aktivno bave sportom, vežbaju izdržljivost i emocionalnu stabilnost.
Koliko instrumenata čini orkestar?
— Reč je o standardnom kompletu vojnog duvačkog orkestra. Jedino što zbog naše specifičnosti prevladavaju limeni duvački instrumenti, što je opet povezano sa činjenicom da orkestar nastupa u svim vremenskim uslovima.
Nastupali ste prilikom posete najviših zvaničnika iz različitih zemalja. Da li se dešavalo da neki zvaničnici traže određenu kompoziciju? Kako obično reaguju na izvođenje svojih nacionalnih pesama? Možda neko peva ili igra?
— Vođe i članovi delegacije različito reaguju kada čuju svoje nacionalne melodije. Na primer, pojedini članovi delegacije iz Jermenije su čak pevali za vreme izvođenje njihove državne himne. Članovi delegacije iz Japana su pažljivo do kraja odslušali japansku pesmu „Sakura“, a naklonom su izrazili zahvalnost orkestru. Uvek nam je zanimljivo da li će delegacija prepoznati neku nacionalnu pesmu koju izvodimo ili ne.
Muzika za Si Đinpinga
Početkom juna Rusiju je posetio kineski lider Si Đinping. Da li je delegacija imala neke zahteve kada je reč o muzičkom delu?
— Osim himne, izveli smo i nacionalnu kinesku melodiju „Melodija grlice“, i oni su je odmah prepoznali. Često izvodimo državnu himnu Kine, a zajednički koncert sa vojnim orkestrom kineske Narodnooslobodilačke vojske olakšao je rad na tome. Oni imaju evropski pristup kada je reč o ceremonijalnoj muzici.
Šta je neophodno kako bi novi član prošao audiciju i postao deo vašeg orkestra?
— U našem kolektivu postoje tri kategorije muzičara. Prvo, to su vojnici po ugovoru, odnosno profesionalni vojnici. Drugu kategoriju čine regruti, a treću — civili, orkestarski umetnici.
Muzičar koji je izrazio želju da postane deo našeg orkestra dolazi na audiciju, mi utvrđujemo njegov muzički nivo, proveravamo nivo obrazovanja, koji ne bi trebalo da bude niži od srednjeg stručnog, a to je muzička škola. Zbog specifičnosti rada, obraćamo pažnju na veštinu čitanja materijala sa lista. Potrebno je da muzičar zna materijal napamet, jer mi svi na taj način izvodimo kompozicije, a naravno da je važan i izgled.
Zabranjene tetovaže i pirsing
Da li je obavezno da spoljašnji izgled muzičara bude slovenskog tipa?
— Ne, u sastavu orkestra imamo muzičare raznih nacionalnosti. Naša zemlja je multinacionalna i multikonfesionalna. Prepreka mogu biti tetovaže, pirsing i slično. Pored toga, kandidati prolaze psihološke testove.
Krajem leta u Moskvi ponovo počinje festival vojnih orkestara „Spaska kula“. Kakva iznenađenja nas očekuju ove godine?
— „Spaska kula“ je jedan od tri najveća međunarodna kulturna projekta među najpoznatijim vojnim muzičkim festivalima na svetu. Nećemo nastupati na festivalu sa zasebnim programom. Radimo u kombinovanom orkestru, ali nam je povereno da otvorimo i zatvorimo specijalni projekat festivala „Vojni orkestri u gradskim parkovima“, koji se održava u Moskvi uoči glavnog programa festivala od maja do avgusta. Naš poseban zadatak je nastup na ceremoniji polaganja venaca na Grobu neznanog junaka u Aleksandrovskoj bašti. To je tradicija.
I u drugim zemljama se održavaju vojno-muzički festivali. Da li ih često posećujete? Da li se neki od tih festivala može takmičiti sa „Spaskom kulom“?
— Naš orkestar je u različitim periodima učestvovao na festivalima vojnih orkestara. U Evropi i svetu postoji mnogo takvih festivala. Kada je reč o festivalu „Spaska kula“, on je odavno među tri najpoznatija vojno-muzička festivala na svetu (druga dva su festival u Škotskoj i u Švajcarskoj). Nisam upoznao vojno-muzičku grupu koja ne bi želela da učestvuje na festivalu „Spaska kula“.
