Otac joj je oficir, a majka joj je radila u Vojnoj bolnici kao medicinska sestra, podržali su je, kao i ona svoju ćerku koja je danas oficir Vojske Srbije. U kući Jovanovića nema civila. I Natašin muž je vojno lice, sin koji ima tri i po godine već salutira.
Godine nisu važne
U razgovoru za Sputnjik kaže da joj to što radi opasan i fizički težak posao ne predstavlja nikakav problem. Ipak je pitamo koliko je zreloj ženi, koja je dva puta rađala, teško da ostane u fizičkoj formi kako bi uopšte ostala u ovakvoj jedinici.
„Iako imam 45 godina, ne osećam se tako, baš iz razloga što radim tu gde radim. Svakog dana moraš biti pun energije, pun snage, ne smeš da odustaneš, svakog dana moramo da radimo na kondiciji, zato što nam od toga zavise zadatak, naš i život ličnosti sa kojima radimo“, objašnjava Jovanovićeva.
Ženstvenost je prednost
Čuvanje zgrade Predsedništva Srbije prihvatila je kao svaki zadatak svesna svoje odgovornosti. Natašu će u uniformi moći da vide svi koji prođu ispred zgrade u kojoj radi šef države.
U uniformi sve „kobre“, i muškarci, i žene, izgledaju impozantno, a Nataši i njenim koleginicama dozvoljeno je i da na posao dođu sveže isfenirane. Ženstvenost smatra svojom i velikom prednošću koleginica, posebno na ovakvim zadacima, kaže Jovanovićeva.
„Dosta puta na zadatku treba prići i ljubazno pozdraviti svakoga, možda i onoga kog ne poznaješ. Treba sačekati da završi razgovor, ne treba se ubacivati, prekidati. Treba poštovati tuđu želju, tako da manire koji ženu čine damom, treba koristiti u ovakvom poslu“, ističe žena „kobra“.
Dodaje da od prvog dana u jedinici nije bilo potrebe za dokazivanjem pred jačim polom, jer muškarci su joj pomogli da uđe u rutinu sa treninzima, gađanjem, svim segmentima u kojima su odlični.
Ljubav prema streljaštvu
Takmičenje u neku ruku postoji, ali to je, napominje, pozitivan takmičarski duh. Nataša je profesionalni vozač, vozi sve što ima volan, ali to nije njena jedina specijalnost.
„Ljubav prema streljaštvu se rodila baš u ovoj jedinici, zato što je tadašnji komandant jako verovao u mene, on me je i doveo u jedinicu. Vodio me je u streljanu, tri puta je izašao sa mnom i kaže: ’Ti si rođena sa pištoljem‘“, priča nam ova žena specijalac.
Prvakinja je vojnog prvenstva u preciznom i brzom gađanju, a sada je i član Kluba praktičnog streljaštva IPSC Kobre. Prošle godine na državnom prvenstvu bila je treća. Nada se novim uspesima, jer pre svega reč je sportu, iako je ova aktivnost vezana i za posao.
Uvek kao tim
Ono što je najviše fascinira u ovom napornom i rizičnom poslu je kolegijalnost, svi su uvek tu jedni za druge. Svi uvek igramo kao tim, a posebno žena za ženu, naglašava Jovanovićeva.
„Mi se često tako nađemo same u našem prostoru i razgovaramo. Prija kad žena hrabri ženu i podržava je. Bodrimo jedna drugu. To svakako ne umanjuje naš odnos i poštovanje muških kolega. Sama činjenica da su oni mene predložili da budem muškarcima komandir, sve vam govori“.
