Nafta, proporcionalna raspodela poreza i kultura su tri glavna razloga za jačanje takvih raspoloženja. Dopisnik Sputnjika u Kanadi razgovarao je sa nekoliko aktivista separatistički nastrojenih partija.
Tod Vejnr, lider Stranke za nezavisnost Alberte, koja je osnovana 2001. godine, a zatim raspuštena, pa obnovljena 2008. godine, objasnio je da je mnogo razloga za rastuća separatistička raspoloženja u toj provinciji.
Glavni razlog je, kaže Vejn — neadekvatan sistem raspodele sredstava.
„Alberta daje sve više resursa, dok zauzvrat dobija sve manje. Stanovnici provincije smatraju da ovaj sistem nije pravedan“, ističe ovaj političar.
Džejson Keni, novi predsednik Vlade provincije Alberta, ne deli ideju separatizma, ali želi da revidira taj sistem. Tokom poslednje predizborne kampanje, lider konzervativaca je zapretio da će, ako dođe na vlast, raspisati referendum povodom tog pitanja.
Napeti odnosi između provincija
Poslednjih godina Alberta se veoma obogatila, zahvaljujući nalazištima nafte. Sredstva koja koristi provincija Kvebek uglavnom su dobijena vađenjem naftnog peska, za koji se smatra da zagađuje životnu sredinu.
„Alberta svake godine šalje milijarde kanadskih dolara provincijama, kao što su Kvebek i Ontario. Taj novac mora da ode iz Alberte, i to je sve, više ga ne vidimo. Stanovništvo to dobro zna“, rekao je Vejn.
Gijom Rate-Kote, politički analitičar i radijski voditelj, rekao je da u Alberti svi znaju da Kvebek u raspodeli sredstava dobija milijarde, zahvaljujući naftnoj industriji.
„Dovoljno je da slušaju radio, koji je sve popularniji u toj provinciji, pa će znati o čemu se radi. Bilo koji novinar iz Alberte će objasniti da Kvebek dobija značajne sume, a da se zatim žali na svoj položaj. To delimično objašnjava ’hladan odnos‘ stanovnika Alberte prema stanovnicima Kvebeka“, objasnio je Rate-Kote.
Nisi Teksašanin ako dođeš na rodeo sa šeširom
Nacionalizam u Alberti, kaže on, veoma se razlikuje od nacionalizma u Kvebeku.
„Iako ovde radi dosta ljudi iz Kvebeka, oni se ovde ne osećaju kao stanovnici Alberte, već sebe porede sa Teksašanima. Slikovito rečeno — ako i dođu na rodeo sa kaubojskim šeširom, ne prestaju da se osećaju kao stranci“, objašnjava novinar.
Polovina separatista u Alberti zalaže se za to da se, nakon odvajanja od Kanade, priključe Sjedinjenim Američkim Državama. Takvu ideju ima u Kvebeku i Hans Mersje, lider „Stranke 51“. Njegova stranka je za to da Kvebek postane jedna od američkih država.
„Činjenica da je ova ideja popularna i u drugoj provinciji pokazuje koliko je ozbiljno to što radimo i potvrđuje neuspeh kanadskog ustavnog sistema. Ideja pridruživanja Alberte tera nas da nešto preduzmemo, jer bi se time stavila tačka na raspodelu resursa, od koje Kvebek toliko zavisi“, rekao je Mersje.
Međutim, politički analitičar Rate-Kote smatra da Alberta ima više šansi da se pridruži SAD, nego da dobije potpunu nezavisnost. On čak veruje da će predsednik SAD Donald Tramp podržati tu ideju.
„SAD već duže vreme nisu pripajale nove teritorije. Ako se to uopšte desi, onda to može samo sada, dok je Tramp na vlasti. On voli da pobeđuje, a tema prirodnih bogatstava je za njega veoma važna. Obnovio je industriju uglja, pa bi mogao da predstavi i naftni pesak Alberte, kao uspešan potez u svojoj politici“, smatra stručnjak.
Tod Vejn, lider stranke „Za nezavisnost Alberte“, ipak priznaje da projekat pridruživanja SAD nije dobro osmišljen u smislu ekonomske strategije.
„Alberta se može pridružiti SAD, ali tada će morati da plati deo američkog državnog duga. To nije najbolje rešenje za nas“, smatra Vejn.
