Američka televizija, za koju Donald Tramp kaže da je „fejk njuz“, nije računala na to da će joj ruski novinari biti za petama tokom „višemesečnog“ istraživanja u CAR, i da će njihovi planovi biti „raskrinkani“ i pre nego što objave svoj izveštaj.
Novinari ruske Federalne novinske agencije boravili su u Centralnoafričkoj Republici, gde su istraživali šta zapravo američki novinari rade i šta je bio cilj njihove posete.
Saznali su da je grupa novinara Si-En-Ena za tri meseca dva puta bila u CAR, a ispostavilo se, kako navodi ruski medij, da američki novinari u prvo vreme nisu ni izlazili iz hotela, a potom su ih militanti iz kriminalnog rejona Bangi KM-5 vodili do lokalaca, koji su, u zamenu za novac, negativno govorili o aktivnostima Rusije u Centralnoafričkoj Republici.
Ruski novinari su preduhitrili američki medij, te su još sredinom prošle nedelje izneli svoja saznanja da je glavna svrha Si-En-Enove posete uspostavljanje mreže kontakata koji im mogu redovno slati lažne materijale, komentare, intervjue o aktivnostima tzv. privatne vojne kompanije „Vagner“, čije tragove nisu mogli da pronađu, iako su uložili znatan napor. Ruski medij ne isključuje mogućnost da je ovo samo prva epizoda u informativnom ratu koji Zapad pokreće u ovom problematičnom regionu.
Očigledno je da je scenario za ovu kampanju protiv Moskve Zapad odavno napisao. Prema njemu, Rusija navodno sponzoriše privatne vojne kompanije koje brane afričke diktatore novcem od oligarha, a u zamenu oni dozvoljavaju Rusima da dođu do afričkih rudnih bogatstava — dijamanata, zlata i nafte.
Ruski politikolog Jurij Svetov smatra da Zapad ovom kampanjom pokušava da Rusiju potisne sa afričkog kontinenta.
„Treba napomenuti da priče o tome da je Rusija u određenoj meri uključena u procese koji se odvijaju u Centralnoafričkoj Republici traju više od godinu dana, a senzacionalnu priču o smrti ruskih novinara u toj zemlji zapadni mediji su povezali sa tim da su oni navodno istraživali delatnost ruskih privatnih vojnih kompanija u CAR. Zbog toga mislim da ni ovaj najnoviji izveštaj Si-En-Ena nije tek tako napisan. Jedino je pitanje šta je čudno u tome što jedna zemalja, smeštena u Evropi i Aziji, pruža pomoć, uključujući i na vojnom polju, jednoj zemlji u Africi. Vrlo dobro znamo da se, recimo, tamo nalaze francuske baze Legije stranaca, znamo takođe i da Amerikanci i Britanci stalno pružaju pomoć u obuci vojske raznih afričkih zemalja i da deo Afrikanaca studira u Rusiji, a zatim se vraćaju da bi bili angažovani u odbrani svoje zemlje. Poznato je i da je Kina izgradila svoju pomorsku bazu u delu Afrike koji se odvojio od Etiopije. Dakle, ništa neobično tu nema, ali je činjenica da je to žestoko konkurentno tržište. Afrika je bogata resursima, a Centralnoafrička Republika poseduje ogromna bogatstva. Stoga će konkurencija pokušavati da se ruska aktivnost u ovoj zemlji predstavi na izopačen način, da se probudi svetsko javno mnjenje, kako bi oni zahtevali da Rusija napusti Afriku, a Si-En-En igra svoju ulogu u tom procesu“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Jurij Svetov.
Podsetimo, u članku pod naslovom: „Putinova privatna armija“, Si-En-En navodi da nema ništa tajno u ruskom prisustvu u Centralnoafričkoj Republici i slikovito dodaje da se na ulicama te zemlje mogu videti propagandni posteri sa porukom „Rusija: Ruku podruku sa vašom vojskom“, a da lokalne radio-stanice puštaju ruske balade i daju časove ruskog jezika.
„Regruti se u vojsci obučavaju na ruskom i koriste rusko oružje“, dodaje Si-En-En.
„Ruska kampanja u ovoj ratom razrušenoj zemlji je sve samo ne iskrena. Kombinacija iznajmljenog oružja i pametnog pi-ara uvećava uticaj Moskve, i Rusija se ponovo nameće kao vodeći igrač u regionu, nadmašujući rivale“, navodi američka televizija.
Višemesečno istraživanje Si-En-Ena, navodi se u članku, utvrdilo je da ovaj ambiciozni poduhvat u srcu Afrike sponzoriše Jevgenij Prigožin – oligarh toliko blizak Kremlju da je poznat kao „kuvar“ Vladimira Putina.
„Njega su sredinom 2016, zbog finansiranja Agencije za istraživanje interneta koja se mešala u predsedničke izbore, sankcionisale SAD“, dodaje Si-En-En.
Navodeći da Prigožinov konglomerat uključuje kompaniju „Lobej invest“ koja finansira radio-stanicu u Centralnoafričkoj Republici, američki medij dodaje da on takođe finansira i obuku vojnih regruta u ovoj državi, gde je 250 ruskih plaćenika, čiji se broj još uvek povećava, a dividende kompanije „Lobej invest“ ustupa za potragu za dijamantima i zlatom u zemlji bogatoj rudnim bogatstvima.
„Pre svega, želim da pojasnim da je Si-En-En američka kompanija i uz to još ’fejk njuz‘. A dobro je upoznata i sa privatnim američkim vojnim kompanijama koje su decenijama bile aktivne u Iraku i na drugim mestima. Mislim da Si-En-En pravi veoma čestu grešku, pa ekstrapolira na druge ono što rade privatne američke vojske van granica svoje zemlje. Ako u Americi postoje privatne vojne kompanije koje se bave sumnjivim poslovima i aktivnostima koje nisu u skladu sa međunarodnim pravom, to ne znači da one postoje i u drugim zemljama sveta. Što se tiče Ruske Federacije, kao što je poznato — takvih privatnih kompanija nema jer su zabranjene ruskim zakonom“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Vladimir Šapovalov.
Šapovalov ističe da se odnosi Rusije sa Centralnoafričkom Republikom u poslednje vreme pozitivno razvijaju i da postoji saradnja Moskve sa legitimnim vlastima te afričke republike, njenim predsednikom i vladom.
„A ti odnosi su važan deo obnove mira i uvođenja reda u Centralnoafričkoj Republici, kao i oživljavanja ekonomije i industrije nakon decenija krvavih sukoba, u kojima su, uzgred, zapadne zemlje učestvovale kao raspirivači tih konflikata“, ističe ekspert.
U CAR već pet godina traje građanski rat, beda je rekordna čak i po afričkim merilima, a vlada kontroliše najviše četvrtinu teritorije. Nije tajna ni da se u Centralnoafričkoj Republici nalaze ruski vojni i civilni instruktori koji obučavaju vladine snage i da je Rusija, uz saglasnost Saveta bezbednosti UN, isporučila toj zemlji kontigent oružja, uprkos embargu na oružje.
„Tamo zaista postoje ruski savetnici u raznim segmentima — u ekonomskoj, društveno-političkoj i vojno-političkoj sferi. To međunarodno pravo ne zabranjuje i takve aktivnosti su rasprostranjene u svetu. Treba naglasiti da u CAR ima i ruskih državljana i kompanija. Za razliku od zapadnih država, naša zemlja sarađuje sa legitimnim vladama, što se može videti i na primeru Sirije, a takođe postoji i saradnja na nivou pojedinaca i kompanija. Za razliku od SAD, Rusija ne promoviše neke svoje vrednosti i ne troši milijarde na njih. Rusija je angažovana na konkretnoj pomoći“, ističe Šapovalov.
Komentarišući navode Si-En-Ena da Jevgenij Prigožin nije nepoznat svetu plaćenika i da se smatra da on stoji iza operacije „Vagner“, koja je odigrala ulogu u sukobima u Ukrajini i Siriji, Šapovalov kategorično odbacuje takve tvrdnje.
„Što se tiče Prigožina, mislim da se ovde radi o veštački izgrađenom modelu, koji je osnova informacionog rata protiv Rusije, a Amerikanci su ga stvorili po američkim merilima. Mit o Prigožinu je opis standardnih metoda uticaja na druge zemlje koje primenjuju sami Amerikanci. Prigožin je stvarna figura, ruski biznismen. On postoji. Ali njegove aktivnosti nisu povezane sa mešanjem u unutrašnje stvari drugih država i nezakonitim operacijama“, kaže Šapovalov.
