Zakon o lobiranju stupio je danas na snagu, devet meseci po donošenju u Skupštini Srbije upravo kako bi se dalo vremena da bi u potpunosti mogao da bude primenjen. Reč je o prvom takvom propisu donetom u nas. Zato stručnjak za lobiranje, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Nenad Vasić za Sputnjik kaže da je, iako ima mana, najvažnije što smo konačno dobili takav zakon.
Problem nastaje kada ne postoje propisi koji regulišu opseg i kontrolu lobiranja, pa tada lako postoji mogućnost da se sa zvanične skrene u sivu zonu, pogotovo u zemljama sa krhkom demokratijom. A ni one koje se demokratijom diče nisu imune na korupciju. Opštepoznata je afera koja je pre nekoliko godina potresala Evropski parlament kada su trojicu poslanika podmitili novinari koji su time hteli da ukažu na moguće zloupotrebe lobiranja.
Registar profesionalnih lobista
Vasić kao autor više knjiga i naučnih radova i u zemlji i u inostranstvu na temu lobiranja smatra da u prvi plan treba staviti vrednosti Zakona o lobiranju.
„Veliki doprinos jeste što se uvode registar i evidencija lobista prema kojima će se znati ko je legalan, profesionalni lobista, a ko ne. Takođe, veliki doprinos je to što se državnim zvaničnicima zabranjuje da se dve godine po završetku mandata profesionalno bave lobiranjem kako ne bi došlo do sukoba interesa, uzurpacija, raznoraznih manipulacija i korupcije“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Na pitanje da objasni kako lobiranje destimuliše korupciju, on odgovara da korupcija nikada nije bila lobiranje i da neće biti.
„Tu treba praviti razliku. Tamo gde počinje korupcija prestaje lobiranje. Kada nešto korupcijom dobijate to je kriminal, čemu onda lobiranje? Nema potrebe da lobirate. Naš zakon o lobiranju pravi jasnu razliku šta lobiranje jeste i to se u odredbama tačno navodi“, ističe Vasić.
Lobiranjem se, kako objašnjava, utiče na organe vlasti kako na republičkom, tako i na pokrajinskom i lokalnom nivou, kao i na druge nosioce javnih ovlašćenja u postupku donošenja zakona i drugih propisa iz njihove nadležnosti. Cilj je, naravno, ostvarivanje interesa korisnika lobiranja.
I stranci lobisti
On napominje da se i stranci u Srbiji mogu baviti lobiranjem i da će biti poznato ko vrši uticaj u našim organizacijama i institucijama političkog sistema. Javnost će biti o tome obaveštena, jer će ugovori o lobiranju biti transparenti, kaže Vasić.
„Ne možete da imate visok stepen demokratičnosti i transparentnosti u obavljanju javnih funkcija u državnoj administraciji ako ne znate ko se s kim sastao, ko je to naručio, ko to plaća, ko te ljude šalje i čije privatne interese oni zastupaju da bi oni postali javni. U ovom slučaju će se to tačno znati, jer će se svaki lobista prilikom ulaska u bilo koju javnu instituciju i organizaciju legitimisati, unapred najaviti s kim se sastaje i svi ti ugovori naručilaca će biti javni i u registru lobista i znaće se tačno ko je lobirao za šta. I to će moći javno da se isprati“, naglašava sagovornik Sputnjika.
On navodi da je zakonom tačno propisano koja su prava, obaveze i odgovornosti klijenta koji je naručilac lobiranja, lobiste kao izvođača radova i lobiranog lica, odnosno sva tri subjekta u procesu lobiranja.
EU prevazišla SAD
Činjenica je da su u lobiju, predvorju Parlamenta Velike Britanije, još u 17. veku poslanici mogli da primaju građane, ali se ipak SAD smatraju rodnim mestom lobiranja gde je prvi takav slučaj zabeležen 1792. godine.
Centar okupljanja značajnih ljudi Vašingtona bio je „Vilard hotel“, u koji su dolazili, između ostalih, mnogi kongresmeni, ali i predsednik Grant, svakog popodneva na piće. To su mnogi koristili čekajući ih u hodniku, zbog čega ih je Grant krstio kao lobiste. Već sredinom 19. veka utvrđena su pravila lobiranja u Kongresu SAD.
Međutim, prethodnih godina je Brisel sa više od 10.000 lobističkih organizacija premašio Vašington. Ne samo da su se države i na taj način borile za ulazak u EU i bolji status u njoj, nego i za korišćenje EU fondova kojima se finansiraju projekti. Svaka ozbiljnija konsalting agencija tako ima i svoju lobističku organizaciju.
Srbija, dakle, sa pravilima kasni vek i po. Zato ćemo verovatno brzo menjati i dopunjavati rešenja, jer je već sada jasno da je, na primer, odredba prema kojoj se lobiranjem mogu baviti i određena lica, iako nisu upisana u registar lobista, problematična. Međutim, prvi korak je učinjen, zaključuje Vasić.
