Izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) o položaju i potrebama mladih pokazao je da oni ove godine, za razliku od prethodne dve, na poziciju Srbije u svetu gledaju drugim očima, pre svega više oslonjenu na Rusiju i njenu spoljnu politiku.
Da nije reč tek o beznačajnim pomeranjima ukazuju brojke — 2017. godine 16 odsto mladih obuhvaćenih istraživanjem smatralo je da bi u spoljnoj politici više trebalo da se vezujemo za Rusiju, a ove godine duplo više — skoro 33 odsto. Mladi su pre dve godine bili naklonjeniji spoljnoj politici Evropske unije i 27 odsto anketiranih se vezivalo za nju. Ove godine njihov broj je opao na 21,2 odsto, pokazalo je istraživanje KOMS-a.
Brend EU — nestabilnost
Šta je uticalo na takav vrednosni stav mladih, s obzirom na to da su još prošle godine, prema istraživanju KOMS-a, neznatno ali ipak više sluha imali za spoljnu politiku Brisela, nego Moskve?
Sagovornik Sputnjika, mladi preduzetnik Marko Nikolić, razlog vidi u nestabilnosti EU, ali i agresivnom načinu zagovaranja ulaska u NATO, jer nijedna zemlja na Balkanu nije postala deo EU a da nije prvo stupila u članstvo Severnoatlantske alijanse.
Nestabilnost je, kako kaže, poslednjih godina postala brend EU, i to se odrazilo i na rezultate istraživanja.
„Ljudi jednostavno gledaju vesti koje ranije nisu bile karakteristične za ulice Pariza, Berlina. Protesti povremeno prosto parališu EU, a onda je tu i ’bregzit‘. Nešto im se događa, a ni oni sami ne znaju tačno da ocene šta, a nestabilnost mlade definitivno ne privlači, koliko god danas bili pristupačni odlasci u EU“, kaže Nikolić, koji je završio Fakultet za medije i komunikaciju.
On smatra da su, nakon migrantske i svih ostalih kriza koje su pogodile EU, mladi sve više skeptični da će im EU, kao takva, doneti blagodeti.
Mladi vole jake lidere
Uz opadanje podrške ulasku Srbije u EU, to je uticalo da su se u velikom broju oslonili na drugu stranu, koja je u ovom momentu stabilnija, mišljenja je Nikolić.
„Ono što je, takođe, pokazalo istraživanje jeste da mladi više vole lidere koji utiskuju, ostavljaju neki svoj trag, pa su se okrenuli Rusiji, gde su videli tu stabilnost“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
U tako kratkom periodu od dve godine, uticaj EU je najviše opao, a najviše je porastao uticaj Rusije, upravo kao posledica kriza koje su pogodile EU. Zato bi, po njegovoj oceni, da je u ovom istraživanju bilo mesta za Kinu, koja je takođe stabilna alternativa EU, određeni broj procenata mladih sigurno otišao i na tu stranu.
Istraživanje je ponovo pokazalo da mladi u jako malom broju smatraju da oslonac treba da tražimo u spoljnoj politici SAD. Koliko god da bi im možda pojedinačno bio prijemčiv život s one strane okeana, oni ne misle da bi Srbija trebalo da vezuje svoju sudbinu za spoljnu politiku Vašingtona.
SAD i EU ne pomažu ni zbrojeni glasovi
Kada se sabere broj mladih koji misle da Srbija treba da sledi spoljnu politiku SAD i EU, prema najnovijem istraživanju, to je za sedam procentnih poena manje od broja onih koji misle da oslonac treba tražiti u Moskvi.
Nikolić objašnjava zašto to ne treba da čudi.
„Evroatlantske integracije predstavljaju pre svega ulazak u NATO, a mladi to očigledno znaju. To se pokazalo kao put skoro svake zemlje koja je ušla u EU, a na Balkanu — svake. Dakle, mladi su svesni da ta opcija za njih nije u razmatranju, i jednostavno se okreću drugim vrednostima“, jasan je sagovornik Sputnjika.
On smatra da je značajno poboljšanje odnosa Srbije i Rusije bitno uticalo na stavove mladih.
Svi ovi razlozi su i objašnjenje što je, prema najnovijim rezultatima istraživanja, opala i podrška mladih za ulazak Srbije u EU.
Dok je 2017. godine 42 odsto anketiranih bilo za evrointegracije, a 42,5 odsto prošle godine, ove je usledio pad od gotovo pet procentnih poena, pa se za ulazak u EU izjasnilo 38 odsto mladih. Sa druge strane, broj onih koji se protive članstvu u EU konstantno raste. Ove godine ih je 40 odsto, prošle godine ih je bilo 37,8 procenata, a 2017. godine 32 odsto.
„Mladi su videli da Brisel godinama samo obećava, ali i da im ne može biti bolje u kući koja nije u stanju da ugasi sopstveni požar“, slikovito je ocenio sagovornik Sputnjika.
