Taj avgustovski dan bio je jedan od najtežih za Srbe na Kosovu, a teško su ranjeni Đorđe Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13).
Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Zoran Bojović rekao je da je mnogo zla na stradalnom KiM činjeno kroz vekove i da su mnogi narodi prošli kroz golgote i stradanja i da se ta razdoblja istorije nazivaju mračnim.
„Nama Srbima ovde na Kosovu i Metohiji ta mračna istorija nikako da se završi, jer stradali smo nepojmljivo mnogo i stradamo i danas, živeći u neizvesnosti, strahu i u izolaciji. A sve što želimo je da u miru pokupimo plodove svoga rada i da nad sobom imamo delić slobodnog neba“, rekao je Bojović.
„Ne daju nam, međutim, ni to“, kazao je on i dodao da su se postarali tog tužnog 13. avgusta 2003. godine da nam to i poruče.
„Udarili su tamo gde smo kao narod i ljudi najranjiviji — na našu decu. Nije to bio zločin jednog naroda protiv drugoga, kao što nijedan zločin nije. Ubice su imale lice, ime i prezime, i imaju ga i danas, kao što lica i imena imaju i oni koji im pomažu da izbegnu kaznu. Evo već dve decenije ovde su i tužioci i sudije neki koji tvrde da su došli da uvode demokratiju i da osiguraju poštovanje ljudskih prava, a pred nosom im se šetaju odgovorni za ovaj i za mnoge druge zločine“, rekao je on.
Ističe da nama kao ljudima ne preostaje ništa drugo nego da se nadamo da će kazna zločince sustići, ne samo na onom svetu, već i pred nekim sudovima ljudskim; naša bol tako neće nestati, ali će možda bar malo uminuti.
„Deca ne smeju više nikada na Kosovu i Metohiji biti žrtve mržnje odraslih, jer nema te ideologije i politike kojom se može opravdati zločin poput ovoga. To je zavet koji jedni drugima, Albanci Srbima i Srbi Albancima, moramo dati, kako bismo imali budućnost“, poručio je Bojović.
Kako je naglasio — Srbija danas ovde mora da da još jedan zavet pred senima svojih malih mučenika i pred njihovim majkama, očevima, braćom i sestrama.
„Srbija više nikada ne sme biti mala i ponižena i toliko slaba da svaki pustahija sme da pomisli da se nevina srpska krv može prolivati nekažnjeno. I to je zavet koji kao ljudi, narod i država moramo da damo sami pred sobom, da bismo zaslužili budućnost u kojoj se 13. avgust više nikada neće dogoditi. Kroz suze i bol šaljemo još jedan pozdrav našem Panteliji i Ivanu. Živeće oni — dok god živi naše sećanje na njih“, istakao je Bojović.
Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM je rekao i da je planirano da se postavi spomen-ploča u sećanje na žrtve, da je sve spremno i poručio je da Vlada Srbije i Kancelarija nikada neće dozvoliti da se takav zločin zaboravi i da će obeležje biti postavljeno onda kada porodice stradalih odluče da se to spomen-obeležje postavi.
Iguman manastira Visoki Dečani arhimandrit Sava Janjić je rekao da su u zločinu pre 16 godina stradala deca i da su neka ranjena, ali su se, na sreću, i oporavila.
„Hrišćani su se vekovima okupljali i molili za one koji su postradali“, kazao je Janjić, uz poruku — da svi treba da žive u miru jedni sa drugima i „u zajednici i slozi i objedinjujemo se oko naše vere i naše svesti da smo deca svetoga Save i velikih svetitelja i naša vera će nas sačuvati“.
Vasilije Dakić, otac ubijenog Pantelije, rekao je da je 16 godina prošlo i da je na 100 dece ispaljeno 89 metaka, kao i da je sreća u nesreći što nije bilo više žrtava.
„Molim sve ljude dobre volje da ne dovode ovde tu bandu Tačija i Haradinaja“, kazao je Dakić i poručio — da živi na KiM, da su mu ovde i čukundedovi živeli i da nema nameru da se iseljava.
Usled nedostatka dokaza, Euleks je zatvorio istragu, koju je ranije vodio Unmmik. Euleks je ranije saopštio da bi mogli ponovo da pokrenu istragu, ali samo ako se pojave nove informacije o zločinu koji se 2003. godine dogodio u ataru Goraždevca, pored reke Bistrice.