Za ovaj masakr niko nije odgovarao, a tužilac Euleksa je 2010. godine obustavio je istragu „zbog nedostatka dokaza“.
Darku Dimitrijeviću, novinaru iz Goraždevca, ubistvo srpske dece bio je prvi novinarski zadatak. Igra sudbine je bila takva da je jedan od ubijenih dečaka, Ivan Jovović, bio njegov školski drug.
Dimitrijević o svemu čemu je bio svedok tog dana, ali i o tome kako Goraždevac živi posle ove tragedije, kaže:
„I 16 godina kasnije te slike nažalost ne blede. Čak su možda i svežije, a zbog nekih drugih okolnosti te rane se mnogo više osećaju. Tu pre svega mislim na porodice ubijenih na reci Bistrici. Što se mene tiče lično, ja sam deo Goraždevca i kao i svako ko ovde živi, tu tragediju sam osetio na svojoj koži. Sva deca koja su tog dana bila na Bistrici prošla su kroz horor priču i mnoštvo ispaljenih metaka i pravo je čudo da nije više njih nastradalo.“
Ličilo je na scenu iz filma
U momentu kada se napad desio na Bistrici je bilo oko pedesetoro dece. Dimitrijeviću su, kaže, te prve scene koje je video delovale kao da je u pitanju snimanje nekog akcionog filma.
„Obala reke, razbacana odeća i obuća svuda po plaži... Vide se i tragovi metaka koje je policija obeležila. Krv... I kada se otrgnete od slike koja je delovala nestvarno, shvatite da je to realnost i da ste izgubili svoje komšije, školske drugove, prijatelje i da su sva ta deca prošla kroz ono što niko nikada nikome ne bi poželeo. Ta tragedija je obeležila Goraždevac zauvek i ona je učinila ovo selo mestom koje je i dan-danas zavijeno u crno. Još više boli to što nikako da se dođe do ubica i zločinaca“, uveren je Dimitrijević.
Obustavljanje istrage je „so na ranu“ ne samo porodicama ubijenih. Niko u Goraždevcu ne može da se pomiri sa činjenicom da nema ni volje ni želje u međunarodnoj zajednici da se ovaj zločin reši. Niko se time više ne bavi.
„Porodice ubijenih dečaka su ostale da žive u Goraždevcu i svake godine na današnji dan oni budu na parastosu, posle čega odlaze na grobove. Danas je u Goraždevcu bio i Marko Bogićević, koji je bio teško ranjen i koji je imao tada samo 12 godina. Tu je bio i Đorđe Ugrenović, takođe jedn od ranjenih u tom napadu. On se oženio, stekao porodicu, a njegova deca žive u Goraždevcu. Ljudi su nastavili da žive nekako... Porodice dva ubijena dečaka su se i oprijateljile, tačnije Pantina sestra se udala za brata ubijenog Ivana Jovovića. To su neke od priča koje su zbližile te porodice i nekako sve ide nekim putem posle događaja 13. avgusta 2003“, priča naš sagovornik.
U Goraždevcu je kao i svake godine služen parastos ubijenim dečacima u crkvi Uspenja presvete Bogorodice i obilaskom grobova ubijenih dečaka obeležena je još jedna godišnjica zločina nad srpskom decom u Goraždevcu.
Ne žele spomen-ploču
Parastosu je prisustvovao i pomoćnik direktora kancelarije za Kosovo i Metohiju Zoran Bojić, koji je rekao da je kancelarija imala u planu da postavi spomen-ploču na mestu gde su stradala deca, ali da se od toga odustalo.
Otac ubijenog dečaka Panta Dakića rekao je novinarima da je sama misao na takav monstruozni zločin strašna i da je počiniocima mesto iza rešetaka.
„Istraga je obustavljena, pozvali su me lično kada je istraga obustavljena. Bila je tamo Slovenka i ona je jednostavno slegla ramenima i rekla: ’Meni je samo naređeno da obustavim‘“, kazao je otac pokojnog Panta Dakića.
Povodom ovog događaja oglasila se saopštenjem i Srpska koordinacija ubijenih i nestalih. Predsednik ovog udruženja dr Dušan Čelić podsetio je na tadašnje albansko likovanje i veselje nad stradalom srpskom decom i odsustvo ljudske i lekarske etike u bolnici u Peći, u koju su roditelji prevezli nastradalu decu.
U saopštenju se navodi da „albansko kosovsko društvo ni danas nije spremno da se suoči sa prošlošću, kao ni sa sadašnjošću u kojoj najvišu vlast vrši bivši komandni kadar tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. Naprotiv, anticivilizacijsko slavljenje zločinaca i zločina nad Srbima i danas je sumorna realnost na Kosovu i Metohiji.
Normalizacija odnosa „između Srba i Albanaca se ne može se graditi bez istine o masovnim i sistematskim zločinima koje su počinili pripadnici tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i pravde za brojne srpske žrtve na Kosovu i Metohiji“.
Srpska koordinacija, podsećajući javnost na ovaj užasan zločin, apeluje na međunarodne činioce na Kosovu i Metohiji i javno poziva pravosudne vlasti da učine sve što je u njihovoj moći, kako bi se učinioci ovog, kao i brojnih drugih zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji priveli pravdi.
