Posle najave da će 22. avgusta biti održana sednica skupštine privremenih institucija iz Prištine, na kojoj bi ona trebalo da bude raspuštena i da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori, novinar i publicista Živojin Rakočević kaže da je u kombinatorici mogućih koalicija partija kosovskih Albanaca, budući da, prema anketama, nijedna neće imati većinu, teško naći nijansu koja bi bila demokratski raspoložena prema Srbima.
„Srbi ne traže nikakve specijalne uslove, već prirodan demokratski ambijent, ali slika u pokrajini je sa svakim izborima bivala sve gora. Izgleda paradoksalno, ali prvi izbori koji su održani pod rukovodstvom Unmika pružali su više nade u demokratski kapacitet, ili bilo šta što bi moglo mirisati na normalni život“, navodi Rakočević, iznoseći očekivanja srpske zajednice u emisiji „Svet sa Sputnjikom“, u kojoj je analizirana aktuelna situacija na Kosovu i Metohiji.
Na pitanje koja je od stranaka kosovskih Albanaca najgora varijanta za Srbe u „svim nijansama crne“ naš sagovornik primećuje da je većina opcija isprobana.
„Prema Srbima će svi biti manje-više jednaki. Možda bi Rugovini naslednici i Isa Mustafa mogli biti tračak nade i svežina, međutim, i oni su debelo ogrezli u korupciju. Sa druge strane, Amerikanci od 1999. godine do danas njih smatraju nekom vrstom naslednika titoizma i definitivno ih doživljavaju kao ljude koji sporo donose odluke“, objašnjava Rakočević.
Uz nervozu koju je izazvao Sud za ratne zločine OVK, bez obzira što on deluje kao farsa, zbog tih, kako kaže, igrarija postaje „vrlo zagušljivo“ na političkoj sceni kosovskih Albanaca.
„Vrlo je važno reći da sve glavne poluge vlasti i moći drži Hašim Tači i da je on neka vrsta kosovskog Mila Đukanovića: kako god da glasate Tači dobija, kao i Milo. Tači je zato onaj koji je oduzeo demokratske kapacitete, ma koliki da su i ma kakvi da su“, konstatuje Rakočević.
Da je Tači ključna ličnost u Prištini slažu se i Zoran Anđelković, nekadašnji predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije, i Demo Beriša, predsednik Matice Albanaca u Srbiji, koji kaže da predsednik samoproglašenog Kosova jeste taj koji povlači konce.
Kada je reč o izborima, Anđelković konstatuje da je Haradinaj sve dobro sračunao: odlazak u Hag da svedoči pred Sudom za zločine terorističke OVK iskoristio je da se prikaže kao patriota, a izborima faktički dobio skoro pet meseci da blokira bilo kakvu mogućnost za razgovore i ukidanje taksi.
Demo Beriša ističe da nije Haradinaj smislio ni takse ni izbore, „nego njegov mentor, američki ambasador u Prištini“, a veruje da će buduću vladu privremenih institucija sastavljati aktuelni predsednik parlamenta u Prištini Kadri Veselji.
Anđelković smatra da su pogrešna očekivanja da će doći do promene lidera u Prištini.
„Ništa se tu neće promeniti. Ne očekujem ni da Haradinaj posle ovih izbora bude slabiji, a kako će se formirati vlada — ni do sada nije zavisilo od kosovskih političara“, navodi nekadašnji funkcioner.
Očekivanja od Srba
Na pitanje može li se, ukoliko ne bude ukidanja taksi i novih mera poput nepriznavanja srpskih pasoša na administrativnoj liniji, zamisliti da predstavnici Srba uđu u neku buduću vladu privremenih institucija, Rakočević primećuje da je u politici sve moguće.
„Izgleda surovo, ali kada je politika u pitanju nema iznenađenja i većina stvari može da se zamisli. Ako je mogla da se napravi koalicija sa Haradinajem, sasvim su moguće i druge kombinacije. Ključno je pitanje — šta ste vi uradili i kakvi su pomaci? U jednom trenutku vlada (privremenih institucija) je zavisila od Sprske liste, a onda je uspostavljen konsenzus među kosovskim Albancima — da mogu i bez Srpske liste i da neće dozvoliti da ona bude tas na vagi“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Period izbora je, po njegovoj oceni, period i takmičenja — ko će biti brutalniji i ko će smisliti gore mere protiv Srba i svih onih koji imaju normalne potrebe.
On dodaje i da je mera sa nepriznavanjem srpskih pasoša iznenadila većinu administracije privremenih institucija u Prištini.
„Izgleda da iza svega stoji Tačijeva PDK, koja mora sada da pokaže zube, jer Haradinaj je stekao ogromne poene sa taksama i sada i Tači mora da nastupi sa nekim merama prema Srbima, da bi podigao nivo nacionalne brutalnosti prema drugima. Počelo je nadmetanje u nepodopštinama koje će primenjivati prema Srbima u narednom periodu“, upozorava Rakočević.
Ađelković veruje da će američka administracija, kao i do sada, imati presudan uticaj na to kako će se i na koji način formirati vlast privremenih institucija u Prištini. Što se tiče Srpske liste — kaže da je apsolutno siguran da ona neće ući ni u kakvu vladu prištinskih institucija, ako prva odluka ne bude ukidanje taksi.
Da li će Sud u Hagu oprati biografije
Povodom poziva koji stižu kosovskim političarima iz Suda za zločine OVK, Beriša podseća da je sud formiran po zakonima privremenih institucija Kosova, te da postoji bojazan da je to samo zato da bi oprao biografije bivšim pripadnicima takozvane OVK.
Anđelković napominje da je Unmik i ranije imao dokumenta o zločinima terorističke OVK, ali da nisu smeli da pokrenu nikakve procese, zato što su Amerikanci igrali ključnu ulogu u toj misiji.
„Verujem da će u ovim procesima, bez obzira kako će se završiti, isplivati na površinu mnogo toga što neće biti prijatno za političke aktere u Prištini i bivše ratne komandante“, kaže on.
Vlada Srbije, napominje Beriša, raspolaže ozbiljnim podacima o zločinima terorističke OVK.
„Ako se ne donese odluka da taj sud presudi na osnovu politike, tada se može očekivati i ozbiljna presuda Haradinaju, jer on nije vršio zločine samo protiv Srba, nego i protiv Albanaca i Roma. Skoro se postavilo pitanje u kosovskoj štampi — da li je Haradinaj ubio više Srba ili Albanaca“, podseća presednik Matice Albanaca u Srbiji.
On navodi podatak da je uručeno 100 poziva, među kojima je kompletna komandna struktura terorističke OVK, te da je 70 kosovskih Albanaca saslušano, što u svojstvu svedoka, što u svojstvu osumnjičenih.
„Prvi put mi se čini da se ovaj sud vodi drugačijim putem, koji će dovesti do rezultata“, smatra Beriša.
Anđelković objašnjava da je to zato što je u ovom sudu značajniji uticaj Evrope u odnosu na Haški tribunal, gde su dominantan uticaj imali Amerikanci i Englezi.
„Za ovaj sud je dala pare Evropa, postoji i zaključak Evropskog parlamenta — da se istraže nalazi Dika Martija, uz svu našu dokumentaciju, koja je obimna“, ističe Anđelković, koji je „blagi optimista“ kad je reč o konačnom procesu, a „dobar optimista“ kad je reč o objavljivanju dokumentacije koja će pokazati sva zlodela takozvane OVK.
