Sve ovo možda i ne bi bilo toliko zabrinjavajuće, imajući u vidu dosadašnje akcije SAD prema Venecueli i retoriku koja stiže iz Karakasa, da iz Vašingtona nije saopšteno — „da je vreme dijaloga prošlo i da je vreme da se deluje“.
Na pitanje da li se „delovanje“ SAD prema Venecueli svodi samo na ekonomski i politički pritisak na tamošnje vlasti, ili postoji opasnost da bi Amerika mogla da se odluči na to da vojnom intervencijom smeni vlast koja joj nije po volji, Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije kaže da je Tramp i sam rekao da je vojna intervencija u ovoj južnoameričkoj državi — jedna od opcija koja je na stolu.
Kako navodi Petrović — zato takav potez Bele kuće na duže staze ne treba isključivati, a Venecuela u tom smislu ima razloga da strahuje od savezništva Kolumbije i Brazila sa Sjedinjenim Državama.
„Moguća je kopnena invazija iz pravca Kolumbije. U toj zemlji je praktično poslednjih 50 godina vođen tihi građanski rat i tamo postoje mnogi ljudi koje kolokvijalno možemo nazvati ’psima rata‘. Mnogo je tamošnjih plaćenika koji bi bili spremni da učestvuju u takvim akcijama, jer ako su istiniti navodi da je u atentat na Madura bilo umešano 750 iskusnih vojnika iz Kolumbije, onda je jasno o čemu je reč“, rekao je Petrović u emisiji „Sputnjik intervju“.
Mada, primećuje, treba imati na umu da je Venecuela, što se tiče njenih vojnih sposobnosti i ljudstva, jedna od najvećih sila na južnoameričkom kontinentu, pa veruje da do vojne intervencije neće doći u ovom trenutku. Petrović, sa druge strane, ocenjuje da će sasvim izvesno doći do novih vrsta pritisaka na vlasti u Karakasu.
Komentarišući optužbe venecuelanskog predsednika da je Vašington organizovao atentat na njega, Petrović podseća da je Maduro to tvrdio od početka. Na pitanje da li je lider Venecuele na ovaj način pokušao da spreči neki budući atentat, naš sagovornik kaže:
„Kada iz samog državnog vrha SAD stignu ocene da je vreme dijaloga prošlo i da je vreme za konkretne akcije, onda Venecueli ne preostaje ništa drugo nego da na jedan tako ogoljen način pokuša svetu da predstavi u kakvoj se situaciji ta zemlja i njen lider nalaze. A kada govorimo o sankcijama, čak se i američki eksperti slažu da one ne mogu ugroziti venecuelansku ekonomiju, jer je ona već duboko ugrožena i SAD ne mogu erodirati ništa drugo u tom ekonomskom sistemu, koji je već u kolapsu“, napominje Petrović.
Gde su zapeli pregovori sa opozicijom
Uprkos tome što su pregovori vlasti i opozicije išli u dobrom pravcu, Maduro je odlučio da predstavnici zvaničnog Karakasa ne prisustvuju novoj rundi pregovora sa opozicijom, koji su bili planirani za 8. i 9. avgust.
Petrović smatra da je za ovu odluku venecuelanskog predsednika bilo presudno to što je lider opozicije Huan Gvaido javno podržao novu rundu sankcija Venecueli. To mu je, kaže, bio pokazatelj da su dalji pregovori sa opozicijom i Gvaidom, koji je pod kontrolom SAD, uzaludni.
„Maduro u narednom periodu mora da nastavi da se drži međunarodnog prava i nema niti jedan razlog da ponovo raspisuje predsedničke izbore, jer ima pun legitimitet za ostanak u predsedničkoj fotelji“, smatra sagovornik Sputnjika.
„Planove Vašingtona da ga svrgnu dodatno otežava činjenica da samoproglašeni lider Venecuele Huan Gvaido nije uspeo da pridobije podršku vojnog vrha“, ukazuje Petrović.
„Venecuelanska armija, pod vođstvom generala Vladimira Padrina, u potpunosti je odana predsedniku Maduru. Činjenica da on rukovodi tim starim oficirskim korom iz doba Čaveza i da su oni u ideološkom smislu ’tvrdi čavisti‘, jedna je od ključnih garancija za opstanak Madura na vlasti u ovom trenutku“, zaključuje Petrović.
