Cena zlata od početka godine porasla je za 17 odsto i nastaviće da raste. Tradicionalno, investitori ulažu u zlato kada od ekonomije ne očekuju ništa dobro, smatra analitičar profesor Valentin Katasonov, predsednik Ruskog ekonomskog društva „S. F. Šarapov“.
„Rast cene zlata je indikator da se situacija u svetu pogoršava. Može se desiti da tradicionalna sredstva za plaćanja postanu neprikladna. Na primer, zbog devalvacije, ili uništenja neke države koja je štampala neku valutu. Zlato je čvrsta valuta, koja se skuplja u periodu kada se očekuju katastrofe“, mišljenja je ruski analitičar.
A svet je pun nesuglasica velikih sila, koje potresaju tržište. Zabrinutost izazivaju trgovinski rat Kine i SAD, sniženje kamatne stope u SAD, slabljenje pozicije američke valute, devalvacija juana, sankcije Zapada prema Iranu, Venecueli, Rusiji, konflikt zapadnih država sa Iranom u Persijskom zalivu, „bregzit“, ali i loša statistika svetskih ekonomija. Na primer, najjača ekonomija u Evropi — Nemačka, pokazala je najgori rezultat za poslednjih 10 godina. Sve ovo obeshrabruje investitore i primorava ih da se osiguravaju kupovinom zlatnih poluga. Zlato predstavlja zaštitu od inflacije i od talasanja na berzi i instrument je diversifikacije investicionog portfolija.
Povratak zlatnom standardu?
Katasonov podseća da je cena zlata veštački spuštana više od 30 godina. Godine 1976. na Jamajci je održana konferencija, čiji je rezultat bila demonetizacija zlata. Zlato je prestalo da bude novac. Tu ulogu je preuzeo dolar.
„Dejure je došlo do demonetizacije zlata, ali nije defakto. Zlato je ostalo konkurent dolaru. To je uticalo na porast cena tog dragocenog metala na svetskom tržištu. Amerika je dugo snižavala cenu zlata, puštajući u promet svoje zlatne rezerve“, objasnio je profesor.
„Što je veća cena zlata, to je slabiji dolar“, navodi Katasonov, koji ima teoriju da je u toj borbi sa zlatom Amerika iscrpela svoje zlatne rezerve.
Međutim, mala je verovatnoća da se može vratiti zlatni standard. Države su se suviše zaglibile u kredite u dolarima i u američkim hartijama od vrednosti.
„U savremenom svetu je nemoguće privezati valutu ni za jedan metal, sirovinu ili neki drugi resurs. To je prošli vek valutnih sistema“, rekao je jednom prilikom bivši ministar finansija Rusije Aleksej Kudrin.
To države znaju, pa se usredsređuju na korišćenje nacionalnih valuta u međusobnoj trgovini (na primer rublja i juan).
Rusija dostigla rekord SSSR-a
Tokom prošle godine, centralne banke su kupile maksimalnu količinu zlata od 1971. godine. Najveći kupac je bila Rusija, sa 274,3 tone dragocenog metala. Za njom slede Kina, Mađarska, Poljska, Egipat, Kazahstan i Indija. Uglavnom su zlato kupovale centralne banke — 651 tonu.
Za sada najviše zlatnih rezervi, prema zvaničnim podacima, poseduju SAD — 8.133,5 tona. Na drugom mestu je Nemačka, sa 3.367,9 tona (54 odsto svih rezervi), Italija (2.451,8 tona), Francuska (2.436 tona), a petorku zatvara Rusija sa 2.207 tona zlata.
Ako se zlato preračuna u dolare, zlatne rezerve Rusije se kreću u vrednosti od oko 100 milijardi dolara. Ako se podsetimo da su najveće rezerve zlata SSSR-a zabeležene 1941. godine — 2.800 tona, videćemo da se Moskva ubrzano kreće ka toj cifri. Međutim, problem predstavlja i ograničena proizvodnja. U celom svetu se proizvede svega 4.300 tona ovog dragocenog metala.
Ipak, Rusija je dostigla drugi rekord SSSR-a: proizvela je 304 tone zlata, koliko je poslednji put bilo zabeleženo 1988. godine. Sibirska prostranstva su veoma darežljiva.
