Najnoviji trgovinski spor Skoplja i Prištine samo je potvrdio ono što već odavno znamo — CEFTA je mrtva. Posle stopostotnih taksi, koje je Priština uvela na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine, sada je na delu i rampa Skoplja na uvoz sveže ribe sa Kosova i Metohije, na šta će, prema najavama, Priština adekvatno odgovoriti. I tako u krug, godinama — vancarinske barijere u regionu u kom su svi upućeni jedni na druge, o čemu svedoči i vrednost trgovinske razmene.
Bilaterala preuzima primat
Ali, ništa bolja sudbina izgleda ne čeka ni Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), koja je samo nemi posmatrač trgovinskog rata, koji je SAD povela protiv Kine.
Teško je vreme za multilateralne sporazume i bilateralni će se, pre svega, ponovo pitati, smatraju sagovornici Sputnjika, ekonomisti Miroslav Jovanović i Dejan Jovović.
„Unazad nekoliko godina stvari se rešavaju na bilateralnom nivou, a međunarodne organizacije se zaobilaze. To je šteta, jer bi trebalo da postoji okvir i neka pravna sigurnost kako mogu da se reše ti trgovinski sukobi. Međutim, vidno je da se sve vraća na onu staru ravnotežu, gde par velikih odlučuju o sudbini“, smatra Jovanović sa Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi.
Osvrćući se na situaciju u CEFTA, on kaže da je sve u rukama Brisela.
„Da hoće, oni bi mogli da pritegnu Albance na Kosovu i Metohiji na najjednostavniji način — da im ukinu finansije. Ništa drugo. Međutim, popustljivi su, i oni rade šta hoće. To traje već godinu dana i — ništa. Nikakve sankcije. A Brisel nije častan posrednik, već strana u CEFTA sporazumu“, napominje on za Sputnjik, ocenivši da je svemu kumovala politika.
Tako je, gledajući kroz prizmu trgovinskog rata SAD I Kine, i STO pokazala svoju nemoć, pretvorivši se, kako kaže — u petorazrednu organizaciju.
I međunarodne organizacije na istoj muci
„Ovo vreme generalno donosi neizvesnost za sve međunarodne institucije, a ne samo za multilateralne sporazume“, ocena je Jovanovića, koji ukazuje na primer UN, koje ne mogu da se reformišu, ali i EU.
„Evropsku uniju niko ne zarezuje, pa čak i ako se dogovore o nečemu, na primer o raspodeli muslimanskih izbeglica, ili o visini budžetskog deficita, dogovoreno se ne sprovodi“, ilustrovao je sagovornik Sputnjika.
On zato nije optimista po pitanju budućih dešavanja, jer će se sve svesti na bilateralne sporazume, gde će na dobitku biti onaj ko je jači.
„Vraćamo se na staru ravnotežu kada će, na primer, u Evropi samo Britanija, Francuska, Nemačka, Rusija i Turska, i nijedna druga, da određuju budućnost kontinenta“, prognoza je ovog ekonomiste.
Jovović takođe smatra da multilateralni sporazumi odumiru.
„U CEFTA nijedan sporazum nije rešen multilateralno. Bukvalno nijedan. Sve je rešavano bilateralno. I sa Makedoncima oko brašna i sa ovim i sa onim, sve smo rešavali bilateralno. Ništa nije rešavano na Mešovitom komitetu“, napominje ovaj ekonomista za Sputnjik.
Nekadašnji glavni pregovarač Srbije za bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini u regionu, a ispregovarao ih je čak 32, na osnovu kojih je uz modifikacije nastala CEFTA, objašnjava da je problem tog sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi — nedostatak mehanizma zaštite od vancarinskih barijera.
Zato je Srbija predlagala da se napravi nova CEFTA, gde bi se odluke donosile po principu konsenzusa, minus jedan glas, pri čemu bi u odlučivanju u slučaju spora bila isključena strana koja je u sporu, kako ne bi mogla da blokira donošenje odluka. To, međutim, nije naišlo na odobravanje.
Snaga sile
„Multilateralni sporazumi, kako stoje stvari — odumiru i polako se vraćaju na snagu bilateralni sporazumi. Najnoviji primer je CEFTA sporazum, koji ne funkcioniše i svi problemi koji treba da se reše u okviru CEFTA ne mogu da budu rešeni u okviru Mešovitog komiteta na ministarskom nivou, nego se rešavaju bilateralno. Srbija bukvalno nijedan problem koji ima u okviru CEFTA nije rešavala na zajedničkoj multilateralnoj osnovi, nego bilateralno. Bez obzira da li je u pitanju Makedonija, Crna Gora, ili bilo koja druga članica CEFTA sporazuma“, kaže Jovović za Sputnjik.
Očigledno je, dakle, da nema političke volje da se stvari pokrenu sa mrtve tačke. A na pitanje šta je glavni razlog odumiranja multilateralnih sporazuma, ovaj ekonomista nema dilemu.
„Pre svega — odumire međunarodno pravo. To je glavni problem. Amerika kao vodeća svetska ekonomska i politička sila može da radi šta god hoće. Vodi trgovinski rat sa Kinom, a STO to nemo posmatra, ne reaguje ni na koji način i jednostavno — tu više nema leka. Znači — odumiranje međunarodnog prava kao takvog. Čim odumire međunarodno pravo, vraća se politika i snaga sile i sve se rešava na bazi bilateralnih dogovora, sporazuma i ucena“, jasan je Jovović.
