EU je dala „zeleno svetlo“, a SAD su obećale podršku tom ambicioznom projektu vrednom sedam milijardi dolara. Očekuje se da će biti potrebno šest do sedam godina da projekat bude završen i da taj region postane snabdevač gasom.
Eksperti ne misle tako
Kako navodi nemački list „Jung velt“, Vašington već dugo pokušava da se sankcijama bori protiv realizacije ruskog energetskog projekta, istovremeno nudeći svojim partnerima u EU uvoz američkog tečnog gasa. Međutim, Evropi je jasno da će isporuke LNG-a koštati više od snabdevanja preko ruskog gasovoda.
Sada, napominje nemački list, američke vlasti žele da gasovodom „Ist med“ sabotiraju ruske isporuke i ojačaju položaj svojih saveznika u istočnom Mediteranu.
Međutim, ruski i grčki eksperti kažu da je pogrešno upoređivati gasovod „Severni tok 2“, koji je u izgradnji, i gasovod „Ist med“ koji se tek projektuje. Pored toga, oni imaju različita izvozna tržišta.
Eksperti napominju da je cilj „Ist meda“ stabilizacija gasnog snabdevanja evropskih zemalja, ali da on ne može postati alternativa ruskim isporukama, pošto njegovi kapaciteti iznose samo 10-16 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Takođe, na novi projekat se gleda skeptično i zbog toga što postoje određeni politički i teritorijalni sporovi, pre svega po pitanju Severnog Kipra.
„Sa stanovišta ekonomije ideja nije baš dobra, ali sa stanovišta politike oni mogu napraviti pomak. Međutim, američki predsednik Donald Tramp mnogo priča, ali malo čini. Mislim da će isporuke preko ’Severnog toka 2‘ i "Turskog toka‘ biti i da te gasovode ne mogu zaustaviti. Američke pozicije na evropskom tržištu se zaista mogu poboljšati, ali samo pod uslovom da snize cenu gasa. Činjenica je da oni mogu sniziti cenu ako smanje troškove, to je stvar tehnologije, ali to se za sada ne razmatra. S tačke gledišta ekonomije, gasovod ’Ist med‘ nije alternativa ’Severnom toku 2‘. S tačke gledišta politike, možete ih naterati da kupuju šta god hoćete. Poljaci, recimo, veruju da je normalno da plaćaju skuplji američki tečni prirodni gas, ali tu je reč o političkom momentu. Ekonomski gledano, on nije konkurent“, smatra ruski ekspert Aleksandar Razuvajev.
Kolike su zalihe
Grčki eksperti su pisanje nemačkog lista okarakterisali kao „apsolutno neosnovano“. Što se tiče Kipra, zalihe gasa na nalazištu „Afrodita“ procenjuju se na samo 120 milijardi kubnih metara, što je malo, kako ocenjuju. „Severni tok“ će zameniti, kako kažu, postojeći gasovod kroz Ukrajinu, a njegova resursna baza, koja Evropu snabdeva već 50 godina, obezbeđivaće još 100-200 godina.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda koji vode od Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke, ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Gasovod će prolaziti kroz teritorijalne vode ili isključive ekonomske zone Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke. „Nord strim 2“ AD treba još da dobije dozvolu za izgradnju gasovoda od Danske, a projekat treba da bude završen do kraja godine.
SAD su pokušavale na sve načine da zaustave izgradnju „Severnog toka 2“, jer američke vlasti planiraju da isporučuju Evropi tečni prirodni gas.
Krajem jula Komitet za međunarodne poslove Senata SAD odobrio je nacrt zakona o uvođenju sankcija kompanijama koje učestvuju u izgradnji „Severnog toka 2“.
Pored Amerikanaca, protiv gasovoda je i Ukrajina, koja strahuje da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i Litvanija, Letonija i Poljska, koje taj projekat smatraju političkim.
Projekat podržavaju i Nemačka i Austrija, koje su i zainteresovane za pouzdane isporuke goriva, kao i Norveška, čijoj vladi pripada 30 odsto akcija kompanije „Kvarner“, jednog od izvođača radova.
