Žuravljov smatra da zapadne zemlje ne znaju kako da izađu na kraj sa ruskom dominacijom u vojnom naoružanju, zbog čega su se okrenule upotrebi klimatskog oružja.
„Mislim da ispituju klimatsko oružje. Ovakvo leto je nemoguće, svima nam je jasno da je nemoguće. Požari, pljuskovi u Moskvi. To radi vašingtonski oblasni komitet. Smatram da je to ozbiljno i da treba imati odnos prema tome“, rekao je Žuravljov.
Šef Komiteta za ekologiju i zaštitu životne sredine Državne dume Rusije Vladimir Burmatov smatra da je pretpostavka Žuravljova o tome da je požare u Sibiru američko izazvalo klimatsko oružje pogrešna. On naglašava da šumski požari nisu u direktnoj vezi sa vremenskim uslovima.
„Stvar je tome što bi jedini klimatski uzrok požara, hipotetički, mogle da budu ’suve‘ oluje. Zvali smo, međutim, Ministarstvo za vanredne situacije Rusije i oni su nam rekli da ’suve‘ oluje nisu uočene na mestima gde su izbili šumski požari“, objasnio je poslanik.
On je naveo da su šumski požari povezani, pre svega, sa tim što se regionalne vlasti nisu na vreme pripremile za takvu situaciju, a jedan od uzroka je i nelegalna seča šuma.
Globalno otopljavanje i meridijalna kretanja vazduha
Vodeći stručnjak klimatskog centra „Fobos“ Jevgenij Tiškovec smatra da je izjava o klimatskim napadima besmislica.
On je podsetio da je najhladnije leto u ruskoj prestonici bilo 1884. godine, kada „nije bilo ni klimatskog oružja, ni tehnologije“.
„Razlog za to, već bezbroj puta ponovljen, jeste globalno otopljavanje, koje briše granicu između Arktika i ekvatora“, objasnio je klimatolog.
Tiškovec je naveo da su hladnoća i kiše u evropskom delu Rusije i vrelo vreme u Sibiru izazvani meridijalnim kretanjem vazdušnih masa.
On ne isključuje mogućnost da se zapadne zemlje bave eksperimentima sa uticajem na klimu, ali ističe da bi Rusija svakako bila upoznata s tehnologijama usmerenim protiv sebe.
Prema njegovim rečima — na Aljasci i u Norveškoj se nalaze specijalne stanice, koje se bave periodičnim bombardovanjem gornjih slojeva atmosfere. Zbog toga se u jonosferi formira oblak koji se zagreva i do četiri, pet hiljada stepeni. Ta energija se kasnije projektuje na određene oblasti, zbog čega se javljaju blokirajući anticikloni, ili se pojačavaju ciklonski vihori, koji unose značajne promene u klimu.
„SAD se time, naravno, bave, ali nekakve direktne dokaze za to niko nema. To je najpoverljiviji deo programa Pentagona“, dodao je on.
