Kroz istoriju broj stanovnika na Zemlji neprekidno je rastao, ali je to išlo jako sporo. Procenjuje se da je pre 12.000 godina na Zemlji živelo oko četiri miliona ljudi. „Planetvajd“ podseća da je u idućih 10.000 godina populacija narasla na 190 miliona ljudi, a još 1800. godine ta brojka nije prelazila milijardu.
Od tada je uspon, omogućen napretkom medicine, zdravstvene zaštite i proizvodnje hrane, bio zapanjujući. Do 1900. bilo je 1,65 milijardi ljudi, a do 2000. godine bilo ih je više od šest milijardi. Samo dve decenije kasnije, svetsko stanovništvo broji 7,7 milijardi.
Međutim, uskoro, ili barem uskoro u kontekstu ljudske istorije, broj ljudi na Zemlji prestaće da raste.
Šta nas čeka za 80 godina
Na osnovu najnovijih podataka Ujedinjenih nacija demografska pretpostavka kada će se to dogoditi jeste oko 2100 godine. Do tada se predviđa da će se globalno stanovništvo popeti na samo 11 milijardi.
„Čovečanstvo je već iskusilo pad broja stanovnika, smatra se da je velika kuga ubila oko 200 miliona ljudi, ali ovaj put će biti drugačije“, kaže Tom Vogl sa Univerziteta u San Dijegu.
„U međuvremenu će taj prelaz biti rezultat manjeg broja novorođene dece, odnosno porasta prihoda i nivoa obrazovanja. To posebno važi za žene i posebno u manje bogatim zemljama“, dodaje Vogl.
Prognoziranje je uvek nezahvalno, ali Vogl je rekao da su projekcije stanovništva obično „manje nesigurne“ od ostalih socijalnih i ekonomskih projekcija. To je zato što istraživači već otprilike znaju koliko ljudi ima sada i koliko su svi stari, pa mogu sa sigurnošću da nagađaju koliko će ljudi biti u plodnom dobu u narednih nekoliko decenija — što znači da onda mogu da pogode i koliko će dece imati ti ljudi, piše portal „Atlantik“, a prenosi hrvatski „Ekspres“. Čak i ako se buduća stopa plodnosti malo odmakne od očekivanja, kazao je Vogl, to neće „promeniti činjenicu da će svetsko stanovništvo negde u sledećih 100 godina doći do vrhunca“.
Budući da se neće menjati neke odrednice onoga što će stanovništvo biti za 80 godina, danas je moguće predvideti široke demografske pomake.
„Do trenutka kad se svetska populacija stabilizuje Afrika će postati najveća svetska regija po broju stanovnika, a islam će postati najveća svetska religija“, rekao je Vogl. I presudno, ljudsko će stanovništvo u celini ostariti.
Kriza trećeg doba
Podaci UN sugerišu da će se tokom osam decenija od 2020. do 2100. godine broj osoba starih 80 i više godina povećati sa 146 miliona na 881 milion.
Kada stanovništvo jedne zemlje ostari poput ovog, to obično predstavlja velike probleme za politiku zemlje, kazao je Vogl. U tom scenariju, radni ljudi moraju da izdržavaju sve veći broj penzionera, kako na nivou društva, što se tiče finansiranja nacionalnih programa naknada za penziju, tako i na nivou domaćinstva, gde bi ostarelim rođacima bila potrebna pomoć članova porodice.
Japan se često navodi kao primer zemlje koja se trenutno suočava s tim problemima zbog niskih stopa plodnosti i dugog životnog veka.
„Kada se to dogodi na globalnom nivou, to znači da će se ta kriza trećeg doba dogoditi u mnogim zemljama samostalno, u različitim delovima sveta, na tom globalnom putu“, rekao je Vogl.
Kako se svaka država suočava s tim problemom?
Imigracija, odnosno dovođenje mlađih spremnih za rad iz zemalja sa nižom koncentracijom starijih ljudi, mogla bi da suzbije dinamiku starenja. Međutim, današnja politika kaže da imigracija nije jednostavan proces. Manje kontroverzni načini za nadoknađivanje ovog problema uključuju rastuću ekonomiju, jer će biti potrebno više novca i stvaranje više mogućnosti za žene na tržištu rada, što bi promenilo odnos broja radnika i penzionera u državama.
Šta će se dogoditi s porodicom
Populacijski trendovi u ostatku veka takođe će izmeniti strukturu porodičnog života. Kako se stopa plodnosti smanjuje u mnogim delovima sveta, porodice će se smanjivati.
To znači da će deca imati manje braće i sestara i da će roditelji moći da ulažu više svojih resursa i pažnje u svako dete. Možda će platiti više da bi ih poslali u bolju školu, napominje Parfajit Elundu-Enjegue, profesor razvojne sociologije na Univerzitetu Kornel.
„Isto tako, kultura se kreće u smeru u kojem porodice postaju jezgrovitije, a ne šire“, dodaje on. „Tako su se, na primer, u Africi proširile porodice i ljudi žive s bližim ili daljim rođacima. Međutim, u mnogim domaćinstvima ta porodična struktura bi mogla da počne da ustupa mesto porodicama s manjim brojem članova.“
To će imati i emocionalne posledice — ljudi bez mnogo rodbine mogli bi da čeznu za najmilijima, a moglo bi da ima i ekonomske posledice. Velike porodice bolje rešavaju finansijsku odgovornost, jer članovi mogu međusobno da se ispomažu, govori Elundu-Enjegue.
„Kako se porodice smanjuju, moramo da razmišljamo o toj dimenziji ekonomskog blagostanja: kako da upravljamo rizikom?“.
Elundu-Enjegue se u kontekstu nadolazećih demografskih pomaka takođe pita kako će oni promeniti svetska kulturna središta.
„Budući da mladi oblikuju ogroman deo velikih segmenata kulture, recimo umetničke kulture ili sportske kulture, bilo bi zanimljivo videti gde će većina mladih biti“, istakao je on.
Prema njegovim proračunima na osnovu podataka UN, udeo svih ljudi na Zemlji mlađih od 25 godina koji žive u Aziji smanjiće se sa 56 na 37 odsto između 2020. i 2100. godine. U međuvremenu, udeo Afrike u globalnoj populaciji mladih povećaće se sa 25 na 48 odsto. Taj odnos koji postoji u ostatku sveta neće se mnogo menjati.
Možemo li da se dogovorimo
Zbog svega toga promeniće se i planeta.
„Napravili smo čitav niz štete životnoj sredini“, rekao je Vogl o učincima naglog porasta svetskog stanovništva u 20. veku.
Na pitanje koliko je zabrinut za prirodu zbog daljeg rasta, on je odgovorio:
„Prilično me brine uglavnom potpuna nesposobnost globalnog političkog aparata da se uhvati u koštac s tim problemom i da pokuša da pronađe rešenje.“
Nažalost, demografske promene 21. veka neće mnogo pomoći. Elundu-Enjegue ističe da će problemi koji nastanu, bilo da se odnose na životnu sredinu ili promenu porodične strukture, ili bilo koji drugi problem, pogoditi različite zemlje i regije u različitim vremenima.
„Samo gledanje prosečne globalne slike je statističko pojednostavljenje, jer je svet zaista jako raznolik u pogledu stope plodnosti kakvu imamo sada. Zato što će izravnanje stanovništva do oko 2100. godine postupno stizati po zemljama, a ne odjednom, to može otežati jednoobraznu raspravu ili konsenzus o tome kakva je situacija i kako je popraviti. Dogovor nikad zapravo nije bio jača strana ljudskog roda, ali zato imamo još 80 godina da se oko toga dogovorimo i da se za to pripremimo“, zaključuje on.
