Velika očekivanja
Američki mediji su početkom avgusta objavili da će Džon Hantsman, poznati političar, iskusni diplomata i uspešni biznismen, napustiti mesto ambasadora SAD u Rusiji.
Hantsman je objavio da će funkciju napustiti 3. oktobra i da će se vratiti u Jutu, gde će se boriti za poziciju guvernera, na kojoj je bio i ranije.
Ministarstvo inostranih poslova Rusije je tim povodom saopštilo: „Hantsman je profesionalac. Nažalost, unutrašnja politička konjunktura u SAD nije dala da se realizuje postojeći potencijal bilateralnih odnosa“.
Rusko-američki odnosi su se naglo zaoštrili nakon što je Moskva optužena da se mešala u američke predsedničke izbore 2016. godine. Tada je u Rusiju upućen Hantsman.
Kremlj se nadao da će novi ambasador uspeti da doprinese obnavljanju odnosa i da popravi štetu koja je „naneta dejstvima Vašingtona“.
Dolazak kvalifikovanog profesionalca smatran je posebnim gestom SAD: tamo razumeju važnost odnosa s Rusijom.
Tokom Hantsmanovog mandata, međutim, nije bilo ozbiljnog napretka. Naprotiv, uvedene su nove sankcije Rusiji i proterano je na desetine ruskih diplomata iz SAD. Šef američke diplomatske misije nije gubio nadu da će se odnosi normalizovati, ali je priznavao da je zatekao najgori period u bilateralnim odnosima još od vremena Hladnog rata.
Amerikanac se kupao u ledenoj vodi na Bogojavljenje, pokušavao da nauči ruski jezik, na kojem, prema sopstvenom priznanju, govori s kineskim akcentom, zavoleo je peljmene s pavlakom, ali ipak nije stekao neke posebne simpatije u Rusiji. Predstavnici regionalnih vlasti nisu goreli od želje da se susreću s njim.
Hantsman je, međutim, preko diplomatskih kanala, činio sve što je mogao.
„U tome mu je teško naći neku zamerku. Druga je stvar u tome što su njegove mogućnosti u aktuelnoj fazi razvoja rusko-američkih odnosa bile veoma ograničene“, kaže zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka Pavel Zolotarev.
„Gospodin Peljmeni“
Hantsmanov prethodnik Džon Teft bio je na čelu Odeljenja za saradnju sa Sovjetskim savezom, a zatim na čelu Odeljenja za saradnju sa Zajednicom nezavisnih država u Stejt departmentu SAD i predvodio je diplomatske misije SAD u Litvaniji, Gruziji i Ukrajini. Do 2017. godine vodio je blog u „Živom žurnalu“, gde je šetnju „Besmrtni puk“ nazvao jednim od najdirljivijih prizora i pozivao Ruse i Amerikance da se „okupe oko prave stvari“ kao pre mnogo godina.
Divio se prirodi Rusije, ukazivao na stvaralački potencijal ruskih regiona i prenosio svoje utiske s putovanja po zemlji. Peljmene s pavlakom je Teft takođe vole, i to toliko da se predstavljao kao „gospodin Peljmeni“.
Posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD Teft je izjavio da tokom mandata novog šefa države neće biti resetovanja odnosa s Moskvom. Sve je išlo tome u prilog: Vašington je uvodio nove sankcije Moskvi, a Ambasada SAD je prestala da izdaje vize ruskim državljanima tokom Teftovog mandata.
Nespretni rusofil
Jedan od američkih ambasadora koji će se u Rusiji najviše pamtiti bio je profesionalni rusista i prvi čovek na tom mestu koji nije diplomata — Majkl Makfol. On je pohađao Lenjingradski univerzitet, Državni institut za ruski jezik „Puškin“ i Moskovski univerzitet. Vodio je Odeljenje za Rusiju i Evroaziju pri Savetu za nacionalnu bezbednost SAD.
Bez obzira na status eksperta za Rusiju i zvanje „arhitekte restarta“, odnose s Kremljom nije uspeo da popravi. Kada je stigao u Moskvu, on se prvo sastao s predstavnicima opozicije, zbog čega su ga kritikovali i nazivali autorom scenarija „narandžastih revolucija“, a kasnije optuživali i za sponzorisanje opozicionih grupa.
Makfol je imao poteškoće i zbog toga što nije imao diplomatsko iskustvo. Često je iskazivao lične stavove, koji su, kako je komentarisalo Ministarstvo inostranih poslova Rusije, često „izlazili iz okvira diplomatske etikecije“. Portparolka Ministarstva Marija Zaharova je na kraju zaključila: „Prosto je nemoguće nauditi bilateralnim odnosima više nego što im je naudio Miša“.
Za propast „restartovanja“ odnosa Makfol je optužio predsednika Rusije Vladimira Putina lično. O tome je pisao u knjizi „Od Hladnog rata do vrelog mira“, posvećenoj njegovom radu u Moskvi. Ostavka Makfola se poklopila s naglim pogoršanjem odnosa Rusije i SAD 2014. godine, a dve godine kasnije je bivšem američkom ambasadoru zabranjen ulazak u Rusiju.
Ko je sledeći
Izbor sledećeg predstavnika Bele kuće u Moskvi mnogo će reći o namerama američkog rukovodstva u vezi s Rusijom. Ne treba očekivati da će se okolnosti ili politika promeniti u zavisnosti da li će za predsednika SAD biti ponovo izabran Tramp ili predstavnik demokrata. To znači da ambasador treba da bude visoki profesionalac koji, u krajnjoj meri, neće naneti dodatnu štetu odnosima, smatra Pavel Zolotarev.
Ako Tramp nađe još jednog političara teške kategorije koji će, u suštini, biti njegov izaslanik, a ne prosto diplomata, može se govoriti o zainteresovanosti Vašingtona za normalizaciju odnosa. To će pokazati da Tramp želi da u Moskvi ima čoveka od poverenja. Ako ambasador bude prosto iskusni diplomata ili uski stručnjak, na primer, za pitanja nuklearnog oružja, znači da će se odnosi sužavati u okviru konkretne teme i da napredak neće biti izvestan.
