„Takvog obećanja nije bilo“, izjavio je Stoltenberg tokom nastupa u Istraživačkom institutu u Sidneju.
Prema njegovim rečima — da je NATO dao takvo obećanje, zemlje-članice bi morale da održe sastanak i da to odobre.
„Ja mogu apsolutno da vam garantujem da takvog sastanka nikada nije bilo. Odluke u NATO se donose konsenzusom, zbog toga takvih obećanja Rusiji nije bilo“, rekao je Stoltenberg.
On je, takođe, negirao da su takva obećanja davale Sjedinjene Američke Države.
„To bi bilo apsolutno neprihvatljivo… To bi stvorilo ideju da velike države imaju pravo da odlučuju šta treba da rade male zemlje“, dodao je generalni sekretar NATO.
Ruska strana smatra da širenje NATO na Istok protivreči ranije dobijenim garancijama od lidera zapadnih zemalja. Moskva navodi da će reagovati srazmerno na agresivne poteze NATO, kao i da oni koji teže uključenju Ukrajine ili Gruzije u sastav Alijanse — treba da razmisle o posledicama takve neodgovorne politike.
Stoltenberg: Rusija kriva za propast Sporazuma o raketama
Stoltenberg je optužio Rusiju da ne poštuje pravila i norme i da je to dovelo do propasti Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa.
Prema njegovim rečima — nove ruske rakete su mobilne, teško ih je otkriti, vreme za upozorenje na napad je smanjeno na nekoliko minuta, čime je snižen prag upotrebe nuklearnog oružja u oružanom sukobu.
„To svet čini manje bezbednim za sve nas“, izjavio je Stoltenberg.
On je dodao da „poslednjih godina Rusija pokazuje model destabilizujućeg ponašanja“. Ponovo je rekao da je Rusija „anektirala Krim“, kao i da nastavlja da „destabilizuje istočnu Ukrajinu i da pokušava da se meša u unutrašnje političke procese u zemljama NATO“.
Stoltenberg je ponovio da NATO vidi tri globalna izazova za svoju bezbednost, a to su: jačanje suparništva među velikim državama, međunarodni terorizam i pretnje u sajber-prostoru.
Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa je prestao da važi 2. avgusta, na inicijativu SAD. Istog dana je Pentagon saopštio da će SAD početi da izrađuju rakete srednjeg i kratkog dometa kopnenog baziranja, sa nenuklearnim punjenjem, koje su ranije bile zabranjene Sporazumom.
Početkom ove godine Vašington je objavio da jednostrano istupa iz Sporazuma, optuživši Rusiju da ga narušava. Moskva je odbacila sve optužbe.
Kamen spoticanja je ruska raketa 9M729, koja je u sastavu kompleksa „Iskander M“.
SAD tvrde da je njen maksimalni domet veći od 500 kilometara, što nije u skladu sa Sporazumom. Rusija odbacuje te optužbe, a raketu je prikazala inostranim vojnim atašeima. Predstavnici SAD i NATO nisu došli na tu prezentaciju.
Početkom jula predsednik Rusije Vladimir Putin je potpisao zakon o prekidu Sporazuma.
