Time Kadrijaj, lekarka, bivša pripadnica terorističke OVK i poslanica Alijanse za budućnost Kosova (stranka Ramuša Haradinaja) u parlamentu privremenih institucija Prištine, prva je među osumnjičenima za zločine nad Srbima i za vađenje organa u zloglasnoj „žutoj kući“, koja je pozvana u Specijalni sud u Hagu. Da li kao svedok ili kao optužena, još se ne zna. Kadrijajeva je bila lekarka u bolnicama terorističke OVK u ratnoj zoni Dukađin, kojom je komandovao Haradinaj.
Imena postoje a dokazi?
Sud za zločine takozvane OVK osnovan je posle izveštaja Dika Martija, švajcarskog političara i bivšeg državnog tužioca. Marti je kao član Parlamenta Saveta Evrope 14. decembra 2010. godine, uz pomoć srpskih vlasti, podneo izveštaj o nehumanom tretmanu ljudi i o trgovini ljudskim organima na Kosovu, koju je, kako tvrdi, organizovao Hašim Tači sa saradnicima. Marti se rukovodio i memoarima bivše tužiteljke Haškog Tribunala Karle del Ponte, u kojima je ona lično svedočila o tome kako su nestala dokumenta u vezi sa slučajem trgovine organima. U Martijevom izveštaju se inače pominje kompletna Drenička grupa, u kojoj su bili Hašim Tači, Džavid Haljiti, Kadri Veselji, Agim Čeku i Sulejman Selimi zvani Sultan. Njih je Dik Marti identifikovao kao nosioce ratnih zločina i optužio za umešanost u ilegalnu trgovinu organima.
Prema izveštaju Saveta Evrope iz decembra 2010. godine, organizatori otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima bili su Hašim Tači i pripadnici Dreničke grupe. Osim Tačija, u izveštaju Dika Martija pominju se i Azem Sulja (bivši načelnik bezbednosti terorističke OVK), Redžep Haljiti (jedan od osnivača takozvane OVK i predstavnik Tačijeve stranke u predsedništvu skupštine privremenih institucija Prištine), Kadri Veselji (šef Tačijeve tajne policije) i Fatmir Ljimaj (bivši Tačijev zamenik u stranci i ministar građevinarstva u prethodnoj vladi samoporoglašene države Kosovo).
Unosan posao Tačija i Haradinaja
Za najzloglasnija mesta na okupiranim teritorijama, u kojima je Tačijeva Drenička grupa zatvarala i ubijala kidnapovane Srbe, smatraju se logor Likovac u opštini Srbica, Lapušnik u opštini Glogovac, Zočište u opštini Orahovac i Glođane u opštini Dečane.
Prema podacima iz 1998. godine, u Likovac je odvedeno 26 ljudi, među kojima i deset rudara sa kopa Belaćevac. U Lapušnik je odvedeno četrdesetak zatvorenika, u Zočište tridesetak, a najviše u Glođane, oko 60. Tokom 1999. godine taj broj je porastao na 500 ljudi. Oni su mučeni i ubijani, a neki su odvedeni u Albaniju, gde su im vađeni organi. Jedan od glavnih dokaza protiv Tačija i njegove Dreničke grupe koji je dostavljen timu Klinta Vilijamsona, šefa Euleksovog tima za istragu o trgovini organima na Kosovu, jeste i video-snimak iz logora u Likovcu, na kojem se, osim pripadnika te grupe, vide i četvorica kidnapovanih Srba sa okupiranih teritorija.
Video iz logora u Likovcu snimili su pripadnici OVK u maju 1998. godine. Na njemu se vide Žarko Spasić, radnik EPS-a na kopu Belaćevac, kidnapovan 14. maja 1998. godine na radnom mestu, Dejan Stoiljković, policajac iz Gnjilana, kidnapovan 19. maja 1998. godine, Vladimir Spasić, kidnapovan 19. maja 1998. godine, i Miroslav Šuljanić, radnik iz Kline, kidnapovan 21. maja 1998. godine.
Svedoci bivši pripadnici OVK
Posmrtni ostaci Šuljanića pronađeni su 2005. godine u masovnoj grobnici kod Lapušnika. U izveštaju Dika Martija stoji da su unutar Albanije postojali improvizovani logori u kojima su ubijani zarobljeni civili, većinom Srbi, a njihovi organi prodavani na crnom tržištu. Takvih mesta, prema Martijevom izveštaju, bilo je četiri — privatna kuća u selu Bicaj, dve kuće u gradiću Burelj, privatna kuća (poznata kao „žuta kuća“) u selu Ripe kod Burelja i seosko imanje u mestu Fušt Kruj (kod Tirane).
Američki novinar Majkl Montgomeri, koji je otkrio „žutu kuću“ ocenio je svojevremeno da su i dometi budućeg Suda za zločine OVK u tom smislu pod znakom pitanja.
„Utvrđivanje istine o sumnjama u trgovinu organima i tome šta se desilo sa Srbima otetim na KiM 1999. godine biće veoma teško zbog nedostatka dokaza i protoka vremena“, izjavio je on.
Kao američki dopisnik u bivšoj Jugoslaviji, koji je 2002. godine došao do saznanja o kidnapovanjima Srba i Roma i prebacivanjima u Albaniju i rezultate istrage dostavio Unmiku, Montgomeri je kazao da je istraga od samog početka imala čudan tok.
Znalo se, a ćutalo…
„Naša istraga je zapravo počela istraživanjem masakra srpskih snaga u sela Ćuška. U to vreme, dobijali smo informacije o civilima koji su kidnapovani na samom kraju rata i odvođeni u Albaniju, kao i da je reč o Srbima, Romima i drugim nealbancima. Naša istraga je pokazala da postoji organizovani sistem otmica i transportovanja preko albanske granice, u mesta kao što su Kuks i drugi albanski gradovi na granici“, priča Montgomeri.
Prema njegovim rečima, izvori su im bili članovi terorističke OVK niskog ranga, koji su bili ili vozači ili učestvovali u transportu. Montgomeri precizira da oni nisu znali celu priču, ali da su im preneli da su na lokacijama iza albanske granice videli lekare i medicinsko osoblje i da su tamo sprovođeni medicinski testovi na otetim ljudima.
„Vremenom smo našli nove izvore i to nas je odvelo do dve kuće — jedne u blizini aerodroma u Tirani i druge, takozvane ’žute kuće‘. Isporučili smo te informacije misiji UN na Kosovu, odeljenju za nestale osobe pri Unmiku, i oni su potom organizovali odlazak do ’žute kuće‘ 2004. godine, gde su našli neke dokaze o izvođenje medicinskih procedura i indikacije da na podu kuće postoje fleke od krvi. Međutim, to nisu bili neposredni dokazi. Nije bilo jasnih dokaza da su se ubistva ili trgovina organima zaista dogodili“, rekao je on.
A onda se pojavi Dik Marti
Međunarodne snage na KiM, preciznije istražitelji UN, ubrzo po dolasku na tu teritoriju imali su saznanja o otmicama. U prvom trenutku se nije znalo da su otetima vađeni organi i potom prodavani. Zaključno sa 2003. godinom, cela operacija kosovskih Albanaca, međunarodna trgovina organima i potom ubistva, bila je istražena. Istražitelji UN tajno su odlazili na lokacije u Albaniji o kojima su im govorili bivši borci takozvane OVK. Konkretni materijalni dokazi prosleđeni su Međunarodnom tribunalu u Hagu, gde je oko 3.000 komada dokaznog materijala uništeno. Objašnjenje je bilo da su nehigijenski i da više ne mogu da se čuvaju. Istragu je u ime EU potom nastavio Dik Marti.
Prema izjavama svedoka koje poseduju naši organi, a koji su prikupljeni uglavnom od stranih službi, kao i na osnovu dokaza koje su imali Unmik i Euleks, u „žutu kuću“ su uglavnom dovođene osobe mlađe dobi i dobrog zdravlja…
Bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u svojoj knjizi „Lov: Ja i ratni zločinci“ iznela podatke da je 1999. godine saznala od novinara da je oko 300 Srba i drugih nealbanaca bilo oteto i transportovano u Albaniju, gde su im vađeni organi, koji su zatim slati u Italiju, odakle su distribuirani u klinike širom Evrope.
Sutra: Mučenje…
