U poslednjem činu trgovinskog rata između dve najveće svetske ekonomije, Vašington je najavio nove tarife na još oko 300 milijardi dolara na kinesku robu, dok je Peking zatražio od državnih kompanija da zaustave uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda i devalvirao juan.
Trgovinski rat na relaciji Tramp—Kina već je uticao na globalna tržišta i berze, ali bi mogao i da obori cenu nafte ispod 30 dolara za barel ukoliko Kina odluči da kupi iransku naftu, navodi se u izveštaju banke.
„Dok zadržavamo prognozu od 60 dolara za barel za narednu godinu, priznajemo da bi kineska odluka o ponovnoj kupovini iranske sirove nafte mogla znatno da obori cenu“.
U izveštaju se dodaje da će taj potez „potkopati američku spoljnu politiku“ i „ublažiti negativne posledice na kinesku ekonomiju.
Sjedinjene Države usvojile su politiku „maksimalnog pritiska“ na Iran, optužujući tu državu da krši nuklearni sporazum iz 2015. godine i da sponzoriše terorizam. Nakon što je prošlog maja odustala od sporazuma, Trampova administracija ponovo je uvela oštre ekonomske sankcije Iranu, uključujući i sankcije protiv njenog izvoza vitalne energije.
Cilj je bio da se iranski izvoz nafte svede na nulu, ali u Iranu tvrde da su američki napori propali.
„Amerikanci nisu postigli nikakav uspeh protiv Irana. Želeli su da prodaju nafte spuste na nulu, ali nisu uspeli“, rekao je predsedavajući iranskog parlamenta Ali Larijani.
Prema procenama konsultantske kuće „S&P Global plats“, Iran je isporučivao ispod 550.000 barela dnevno u junu 2019. godine, u odnosu na blizu 875.000 milijardi u maju i oko 2,5 miliona bodova prošlog aprila, pre nego što se Tramp povukao iz nuklearnog sporazuma.
U međuvremenu, Trampova administracija navodno prati kretanje tankera povezanih sa Kinom, za koje se pretpostavlja da prevoze iransku sirovinu u Kinu i zaobilaze američke sankcije.
Podaci službi za praćenje brodova pokazuju da su iranski tankeri prevozili naftu u Kinu, kao i u istočni Mediteran, verovatno u Siriju i Tursku.
