„Krim je postao deo Rusije kao posledica državnog udara koji je organizovan uz podršku država-članica NATO-a. To je bio signal krimskom narodu da je vreme da aktivno krene kući, u svoju istorijsku otadžbinu, u Rusiju. Politika NATO-a koja je usmerena protiv Rusije poslužila je kao neka vrsta pomoći, ubrzavši povratak Krima kući“, rekao je Balbek.
Po njegovim rečima, održavanje krimskog referenduma 2014. godine postalo je tačka oslonca ruske politike za zaštitu stanovništva koje je iskreno izrazilo želju da postane deo Rusije.
Direktor instituta za međunarodne odnose sa Sevastopoljskog državnog univerziteta Ivan Čiharjov primetio je u izjavi generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga poznate klišee iz vremena Drugog svetskog rata o veličini i imperijalizmu Rusije.
„Stoltenberg jednostavno pripisuje Rusiji njemu poznate instinkte spoljnopolitičkog ponašanja vikinga i Anglosaksonaca. ’Rivalstvo velikih sila‘ je kliše iz udžbenika istorije Prvog svetskog rata. Iza prepoznavanja ’veličine‘ stoje optužbe za imperijalizam koji u mnogo većem stepenu karakteriše ponašanje država i blokova koje predstavlja Jens Stoltenberg. Rusija je velika sila, ali u potpuno drugačijem smislu. U smislu svoje mirnodopske delatnosti i netrpeljivosti za svako kršenje Jaltinskog mirovnog poretka. Očigledno nepoznavanje Rusije i nerazumevanja njenih motiva“, rekao je Čiharjov.
Ranije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izrazio mišljenje da je ulazak Krima u sastav Rusije posledica konkurencije velikih sila.
