Vlada Indije odlučila je da ukine ustavnu odredbu kojom se saveznoj državi Džamu i Kašmir, odnosno delu koji pripada Indiji, garantuje specijalni status u okviru federacije indijskih država. Odluka je doneta usred još jedne bezbednosne pretnje u tom, najnemirnijem regionu Indije.
U ovom momentu teško je sagledati posledice odluke Vlade indijskog nacionalističkog lidera Narendre Modija, ali taj potez će svakako produbiti trenutnu krizu i svakako pogoršati odnose Indije sa Pakistanom, kaže nekadašnji dopisnik lista „Politika“ iz Indije Milan Mišić.
Reč je, ističe on, o krupnom potezu, koji su hindu nacionalisti iz vladajuće Baratija Džanata partije najavljivali i u predizbornoj kampanji. Od pedesetih godina prošlog veka, Džamu i Kašmir uživa poseban status unutar Indije — imao je poseban Ustav, struktura stanovništva nije mogla da se menja, jer je samo lokalnim stanovnicima bilo dozvoljeno da poseduju imovinu i da učestvuju u vladi.
„Ukidanje specijalnog statusa znači promenu političkog položaja tog dela indijske teritorije, koja će biti podeljena na dve savezne teritorije. To je status koji, recimo, ima prestonica Nju Delhi. Prema mišljenju jednih, to je veliki dan za Indiju, a prema mišljenju drugih, to je najcrnji dan indijske demokratije. U svakom slučaju, reč je o produbljivanju krize“, objašnjava Mišić.
Rezoluciju o ukidanju člana 370 Ustava Indije, koji je garantovao specijalni status za Džamu i Kašmir, doneo je ministar unutrašnjih poslova Indije Amit Šah, a dekretom ju je potvrdio indijski predsednik Ram Nat Kovind.
Osim podele na dve savezne teritorije — Džamu i Kašmir, koje će imati svoja zakonodavna tela, planinska i retko naseljena teritorija uz granicu sa Pakistanom Ladah takođe će biti odvojena od do sada jedinstvenog regiona, ali bez zakonodavnog tela.
Prve analize stranih medija govore da je glavni motiv Vlade Indije za donošenje te odluke promena strukture stanovništva, napominje Mišić. Od oko 12,5 miliona stanovnika Džamu i Kašmira, oko 70 odsto su muslimani.
„Sa svojom autonomijom, Džamu i Kašmir je imao pravo da dodeljuje i državljanstvo, a sa druge strane, oni koji žive izvan Džamu i Kašmira nisu mogli da kupuju nekretnine. Sada se to ukida i jedna od ocena je da se time želi promena strukture stanovništva, čijih 70 odsto čine muslimani, a 30 odsto hindusi, hrišćani, budisti i drugi“, objašnjava Mišić.
Vlada u Nju Delhiju, zbog, kako se navodi, bezbednosnih pretnji, razmestila je dodatne trupe u regionu, isključila internet i telefonske veze, uvela zabranu javnih okupljanja i evakuisala turiste. Kašmirski političari, uključujući i Omara Abdulaha, lidera glavne opozicione partije Nacionalna konferencija, stavljeni su u kućni pritvor.
Oslonjen na Himalaje, sa blagom klimom, Džamu i Kašmir je, tokom britanske vladavine Indijom, bio mesto odmora kolonijalnih gospodara. Međutim, nakon sticanja nezavisnosti Indije 1948. godine, dve novonastale države Indija i Pakistan spore se oko te teritorije.
Kada su se indijske prinčevske države opredeljivale na koju će stranu, hindu maharadža Džamu i Kašmira opredelio se za Indiju, protivno volji većinskog, muslimanskog stanovništva.
Od tada, dve nuklearne države Indija i Pakista vodili su dva rata oko te oblasti, a liniju razdvajanja između dve vojske nijedna strana ne priznaje za državnu granicu. Zbog Džamu i Kašmira obe države razvile su svoje nuklearne programe.
Situaciju dodatno komplikuje i pokret za nezavisnost Kašmira, protiv kojeg se bore i Indija i Pakistan. Teroristički napadi i tenzije između Indije i Pakistana, koji su odlikovali politički pejzaž Džamu i Kašmira, prema Mišićevim rečima, dodatno je zakomplikovala odluka Vlade u Nju Delhiju da radikalnim potezom ukine specijalni status tog regiona.
Odluka Nju Delhija dolazi posle vesti da militantne grupe iz Pakistana spremaju nove napade na indijski deo Kašmira. Ta vest izazvala je paniku među hindu hodočasnicima i radnicima i, prema vestima svetskih medija, na hiljade njih napustilo je teritoriju Džamu i Kašmira. Pakistan je te vesti demantovao.
