Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije Miodrag Linta kaže da je zločina bilo na sve strane i da je preduslov za mir da se odustane od lažnih priča o agresiji Srba, da se uspostave isti standardi za suđenja za ratne zločine i da se poštuju sve žrtve — srpske, hrvatske, bošnjačke, albanske, prenosi Tanjug.
„U Hrvatskoj vlada besmisleni, lažni mit koji je potvrđen sramnom Deklaracijom o domovinskom ratu, a koja kaže da su Srbija i Srbi izvršili agresiju na Hrvatsku, a da je Hrvatska vodila oslobodilački, pravedan rat. Brojne činjenice kažu da je glavni krivac za rat u Hrvatskoj proustaški režim Franja Tuđmana koji je izvršio agresiju na Srbe u Hrvatskoj, a Srbi u Krajini su vodili odbrambeni rat“, rekao je Linta.
Naveo je i da bi srpsko tužilaštvo trebalo da počne da procesuira brojne zločine nad Srbima i da podiže optužnice protiv pripadnika hrvatske vojske i policije, Armije BiH.
„Naša država bi trebalo da osnuje i memorijalni centar srpskih žrtava devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije i da razvija kulturu sećanja na stradale sunarodnike“, rekao je Linta.
U Crkvi Svetog Marka na parastosu žrtvama bila je i Mara Manojlović, koja je iz Kline pobegla 1995. godine tokom akcije „Oluja“, a u porodičnoj kući u Markovcima ostali su njeni roditelji koji nisu mogli da ostave grob sina koji je poginuo 1992. godine.
Puna dva meseca o roditeljima nije znala ništa, kuća im je opljačkana, stoka pokradena.
Mara je sa porodicom bila podstanar više od dvadeset godina, sada joj je konačno rešeno stambeno pitanje i dobila je stan u Zemun polju.
U Vlahovićima kod Glina ostala je i dedovina Nikole Demonje. Imovina Demonja sada je kaže — ničija.
Nikola je uspeo da stan i lokal u Sisku zameni za stan u Beogradu i tako reši stambeno pitanje, te njegova porodica nije osetila muke podstanarskog života ili kolektivnog smeštaja.
Ranije je sanjao o povratku u dedovinu, ali danas više o tome ne razmišlja jer su mu u Beogradu deca, unuci...
„Postoji velika žal za zavičajem. Sa pevačkim društvom pevam o zavičaju, pišem pesme. To je sve što mi je ostalo. Dok pevamo plačemo, a plaču i oni koji nas slušaju“, zaključio je on.
Tokom hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, koja je počela 4. avgusta 1995. godine na području tadašnje Republike Srpske Krajine, proterano je oko 250.000 Srba, a oko 2.000 njih je ubijeno ili nestalo.
