Ako se i zanemari činjenica da je Hrvatska, umesto da odgovara za etničko čišćenje Srba, nagrađena članstvom u EU, neko iz Brisela je mogao da, bar iz kurtoazije, reaguje na, blago rečeno, neobičnu retoriku lidera jedne zemlje-članice.
Žal hrvatske predsednice što za vreme rata nije nosila pušku o ramenu predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta ocenjuje kao ratnohuškačku i preteću izjavu.
„To je dokaz da se hrvatska država i društvo nisu suočili sa svojom zločinačkom prošlošću i da nisu odbacili zločinački režim Franje Tuđmana. To je i dalje država koja negira srpske žrtve, iako sve činjenice jasno govore da je vojno-policijska akcija Hrvatske bila zločinačka akcija i da nema veze sa oslobađanjem hrvatske teritorije“, smatra Linta.
Krajnje je vreme, ističe naš sagovornik, da Evropska unija i Evropska komisija zvanično reaguju i da pošalju zvaničnu poruku vlastima u Hrvatskoj i hrvatskoj predsednici da je neprihvatljivo da u 21. veku predstavnici jedne od članica EU šalju takve poruke, umesto da se okrenu saradnji i dobrosusedskim odnosima i rešavanju brojnih problema koji su ostali iz ratnog perioda.
Kolinda u izbornoj kampanji
Saša Kosanović, novinar lista „Novosti“ iz Hrvatske smatra da je naivno verovati da će se Evropska unija baviti takvim izjavama hrvatske predsednice, koja je, prema njegovom mišljenju, krenula u izbornu kampanju.
„Predsednica Hrvatske se dosledno drži svoje antisrpske politike koju zagovara od svoje prošle predizborne kampanje, pa do ove nove. Dakle, ona na antisrpstvu gradi svoj imidž, na antimigrantskoj politici, na politici koja, po mom mišljenju, sramoti Republiku Hrvatsku, i na politici koja čini smešnim ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina. Kada vidite kako EU ne reaguje na sve što se dešavalo u prethodnih 20 godina, smešno je očekivati da reaguje na neku izjavu ovoga tipa kada se zaboravlja na detalj kao što su ljudska prava“, naglašava naš sagovornik.
Kosanović napominje da je to bila tema samo dok se Hrvatska spremala da uđe u EU i dok je glumila da želi da poštuje načelo da su svi građani u Hrvatskoj jednaki pred zakonom, uz komentar da je kod Srba tinjala nada da će ratni zločini jednom doći na dnevni red.
EU nema vremena
„Potpuno je izlišno očekivati da će EU u atmosferi kakva trenutno vlada reagovati zbog Srba koji su proterani iz Hrvatske pre dve decenije i Hrvatske koja uredno ispunjava birokratske potrebe Brisela i članica NATO-a“, mišljenja je Kosanović.
Hrvatska ima takozvani program za povratak Srba, a koji onima koji izraze želju da se vrate na svoju imovnu omogućuje novčana sredstva i pomoć u materijalu za obnovu, ali se ispostavilo da je dosta Srba koji su tu mogućnost prihvatili kasnije naišli na neprijatnosti. Naime, u nekoliko navrata se desilo da su Srbi povratnici posle nekog vremena bili hapšeni u Hrvatskoj pod optužbom da su počinili ratni zločin. Upravo zbog toga, većina onih koji su izbegli tokom „Oluje“ strahuje da se upusti u ovu avanturu.
Inače, epilog hrvatske vojno-policijske akcije „Oluje“, koja je počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatskih jedinica i HVO-a na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, prema podacima srpskog Komesarijata za izbeglice, jeste 250.000 proteranih Srba iz Republike Srpske Krajine i 1.856 ubijenih lica, kao i 836 osoba koje se i dalje vode kao nestale. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone srpskih izbeglica sa decom i starima na traktorima ulazile u Srbiju.
