O tome je za list govorila i kineski biolog Gao Cajsja, koja se sa svojim timom oslanja na tehnologiju za uređivanje gena — CRISPR. Tehnologija čiji je stručni naziv Crispr-Cas9 razvijena je u SAD 2012. godine. Uprkos tome, Kina danas objavljuje dva puta više istraživanja u oblasti poljoprivrede koja su povezana sa tom tehnologijom.
Cas9 je poseban protein koji je povezan sa adaptivnim imunim sistemom CRISPR. Pomoću tog proteina moguće je otkriti strane fragmente DNK u organizmu, a zatim ih udaljiti ili zameniti nekim novim. Jednostavno rečeno, tehnologija omogućava da se uređuje DNK. Ranije se koristila u pokušajima lečenja naslednih ili onkoloških bolesti kod ljudi.
U avgustu 2013. godine Gao Cajsja i njen tim prvi put su modifikovali DNK biljaka pomoću tehnologije CRISPR. Naučnica je od tada napisala 30 radova, u kojima opisuje upotrebu uređivača genoma za različite kulture.
Rizična tehnologija
Međutim, biolog Gao Cajsja nije jedina koja se u Kini bavi razvojem tehnologije. Njen tim je jedan od 20 koji žele da iskoriste CRISPR za modifikaciju gena useva.
Docent na Poljoprivrednom fakultetu Agrarnog univerziteta u Kini Ma Đajang izjavio je da je u poređenju sa prethodnim tehnologijama za uređivanje gena tehnologija CRISPR jednostavna za upotrebu, efikasnija je i njen eksperimentalni ciklus je kraći.
„Međutim, reč je o novoj tehnologiji. Stoga, postoje rizici. Prilikom korišćenja pojedinih sistema za uređivanje gena uvek postoji mogućnost da se dobije neželjeni rezultat“, smatra Đajang.
On je takođe rekao da još uvek nije poznato da li primena ove tehnologije u industrijskom obimu nanosi štetu ekosistemu.
„U naučnoj zajednici do sad nema zaključaka o mogućim problemima. Uprkos činjenici da tehnologija nije usmerena na promenu samog gena, nego na uklanjanje i zamenu nepotrebnih delova, rizik od pratećih mutacija i dalje postoji. Zbog toga je neophodno sprovesti dodatna istraživanja“, ocenio je Đajang.
Potrebna stroga regulativa
Međutim, pre nego što usevi, koji su modifikovani tehnologijom CRISPR, dospeju iz laboratorije na trpezarijske stolove, Kina mora da odluči kako će regulisati kulture koje se uzgajaju tom tehnologijom.
Inače, ovo pitanje izaziva sporove u mnogim zemljama. Evropski sud je 2018. godine doneo odluku da su takve kulture genetski modifikovani organizmi (GMO) koje je potrebno strogo regulisati. Kineski potrošači strahuju od genetski modifikovane hrane. Zato zemlja strogo ograničava uvoz GMO useva. Jedini GMO proizvod koji se uzgaja u Kini je papaja.
Ali, kada je reč o primeni CRISPR tehnologije, mnogi stručnjaci iz celog sveta smatraju da će Kina krenuti stopama SAD i sniziti zahteve za kulture sa izmenjenim genima, koji su dobijeni zamenom delova DNK, a ne mutacijama.
„Još je neizvesno da li će takvi proizvodi biti skuplji od običnih, ali je primena CRISPR tehnologije nekoliko puta jeftinija od uobičajenih metoda genetske modifikacije“, smatra Ma Đajang.
Naučnici ističu da ukoliko kineski regulatorni organi zaista izdaju dozvolu za prodaju proizvoda koji su uzgojeni iz pomoć CRISPR tehnologije, modifikovane kulture će se nakon šest meseci naći na farmama širom Kine.
