Prepoznatljiv likovni izraz svojstven Ivani Živić u kontinuitetu privlači pažnju publike, kritike, stručne javnosti i kolekcionara. Umetnica nam predočava svoj talenat i veštinu ostajući verna štafelajnoj slici, realističkom pristupu i izvođenju slika u tehnici ulja na platnu.
„Voda je jedan univerzalan simbol života. U svakoj kulturi, religiji ima neko svoje mesto i neko svoje simbolično značenje. U hrišćanstvu, kada se krstimo potapamo se u vodu jer nas ona čisti, i već sama po sebi nosi neka jaka, duhovna značenja. Tako da nije čudo što moje slike korespondiraju vrlo lepo sa publikom i bivaju prepoznate gde god se pojavim“, objašnjava slikarka za Sputnjik i naglašava da konkretno za nju voda predstavlja pre svega emocije.
„Da budem precizna, vidim vodu kao neku vrstu emotivnog stanja ili neku vrstu mentalne slike. Teško je izraziti neke apstraktne ideje i misli a da se ne koriste simboli. Ta kombinacija vode, prostora, plivanja, enterijera jeste neka vrsta mog pokušaja da pokažem tu neku apstraktnost svoje emocije“.
Sobe od vode
Ono što je interesantno u ciklusu slika „Sobe od vode“ je da Živićeva konstantno izmešta vodu iz njenog prirodnog okruženja i na svojim radovima je prikazuje u različitim prostorima.
„Enterijer je tu zato što svaka vrsta granice, ograde, zatvora podstiče osećaj slobode još više, osećaj traženja, nalaženja. Sam kupač u bazenu bi bila jedna prijatna slika, ali ne bi se u njoj toliko iščitavala ta težnja za slobodom koju svi negde u sebi nosimo i imamo. Svako od nas izložen je raznim vrstama pritisaka. Počevši od posla, porodice, zdravlja… Svako ima neku potrebu da se na nekom svom nivou oseti oslobođenim“, precizira umetnica i otkriva na osnovu čega smešta figuru u vodu, a vodu u prostor.
„Kad sam tek počela da radim ovu seriju, neka osnovna ideja je bila da nema uopšte vode. Želela sam da slikam figuru koju bih fotografisala kroz vodu, tako da distorzija tog tela kroz vodu već u tom prostoru nametne osećaj prisutnosti vode, iako voda nigde nije naslikana. Međutim, kasnije mi se dopalo kako vizuelno izgleda taj efekat odsjaja vode, zato što je dosta asocijativan i nosi puno svetla u sebi i onda sam krenula da ubacujem konkretno vodu u prostor, jer je vizuelno dobro izgledala.“
Kako nastaju slike?
Naša sagovornica je objasnila sam proces nastajanja slike. Prvo fotoaparatom za podvodnu upotrebu fotografiše žive modele, a čak je angažovala i modne kreatore koji joj pozajmljuju svoje kreacije.
Pored slika na izložbi je izvedena i instalacija u prostoru „Dubina“, kojom umetnica upućuje na fluidnost i koloristične mogućnosti boje, kao i na njene meditativne potencijale.
„Instalacija je nastala s namerom da više bude neki momenat koji će osvežiti prostor, ali je zapravo u jednom trenutku potpuno prevazišla moja očekivanja. Ispala je ozbiljan rad. Ona se sastoji od preko 200 plastičnih tanjirića u koje je sipana voda, koja je posle nijansirana raznim plavim tonovima. Ima jedan lelujavi plavičasti talasasti oblik“, objašnjava slikarka.
Slike sa izložbe „Beograđanka pod vodom“ predstavljaju zrelu fazu, koju karakteriše pročišćavanje stila, svođenje elemenata i ukrupnjavanje bojenih površina. Postavka će biti izložena do 12. avgusta.
