Misi koju su služili biskup kosovski Dod Đerđi i barski nadbiskup Zef Gaši sa sveštenstvom, prisustvovao je i direktor prištinskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Ismet Hajrulahu. Javnost je o tome obaveštena sa danom zakašnjenja, zahvaljujući glasilu rimokatoličke biskupije u Prištini. Da ipak sve bude kako treba, protojerej Stevo Mitrić je odmah svetio vodicu na istom mestu.
Saopštenjem se oglasila i Eparhija raško-prizrenska, ocenivši to zloupotrebom duhovne i kulturne baštine SPC, i to na lokalitetu koji su osnovali i gradili srednjovekovni srpski vladari, što je zabeleženo u domaćoj i stranoj stručnoj i istorijskoj literaturi. Nije, međutim, propustila da ukaže i na to da je razočarana potezom rimokatoličke Biskupije kosovske, jer su time, kako je konstatovala, narušeni „dosad prilično korektni“ odnosi dveju crkava na Kosovu i Metohiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da ovo što se desilo u Novom Brdu nije čak ni zloupotreba, već posao za Euleks i međunarodne organizacije, dodavši da „samo čeka da za Gračanicu čuje da nije kralja Milutina, nego nekog od velikih albanskih junaka“.
Burna reakcija javnosti
Otuda i pitanje za istoričara Miloša Kovića — čemu takav potez kosovske biskupije? Tim pre što se pre dva meseca najšira srpska, ali i stručna javnost podigla kada se saznalo za projekat pretvaranja pravoslavne Crkve svetog Nikole u katoličku.
Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miloš Ković je ukazao na istorijat odnosa Srba i Albanaca katolika, sa kojima smo imali dobre odnose dok Austrougarska, kao bastion ratobornog katolicizma, nije „ušla“ na sever Albanije i uspela da tamošnje katolike okrene protiv Srba.
On napominje da su srpsku vojsku dok se povlačila preko severa Albanije 1915. i 1916. godine neprijateljski dočekali upravo katolički Albanci koje je naoružavala Austrougarska. Ni danas, kaže Ković za Sputnjik, katolički Albanci ne žele da ulaze u sukob sa albanskim nacionalizmom.
Za njega je, međutim, od vesti o misi veća ona o tome kakva je bila reakcija naše javnosti. Nema medija koji nije javio o katoličkoj misi u srpskoj crkvi, a neki i na naslovnim stranama.
„To pokazuje kakva je težina i kakav je značaj Kosova i Metohije u našoj javnosti, uprkos svoj propagandi kako nama ono ništa ne znači, ili kako mi na Kosovu nemamo ništa i kako je ono kancer srpskog naroda“, ističe Ković za Sputnjik.
Mapiranje teritorije
Na pitanje da li se potez kosovske biskupije može smatrati autentičnim, ili se, s obzirom na odnose Beograda i Prištine i uključenost stranog faktora u taj problem, može govoriti da iza njega ipak stoji politika, istoričar kaže da je u pitanju, kako se to danas kaže, mapiranje teritorije.
„Čuli ste i pročitali besedu biskupa na ruševinama Crkve svetog Nikole. Priča o tome kako su tu Albanci bili pre Hrista, pre Osmanlija, potpuno je neistorijska priča, ali izrazito nacionalistička. I ono što je rekao direktor prištinskog zavoda, sve to pokazuje da je reč o eminentno političkom mapiranju, obeležavanju teritorije. Sada bi trebalo da to što se dogodilo prokomentariše neko od zvaničnih predstavnika Vatikana, da bismo saznali odakle to dolazi“, kaže profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Da li je Vatikan obavešten
Podsećajući da Vatikan nije priznao Kosovo i Metohiju, on dodaje da bi pitanje trebalo postaviti, recimo, papskom nunciju u Beogradu da bismo videli da li je Vatikan o tome obavešten i kakav je njegov stav, i da bismo znali da li je ovde reč o iskakanju albanskih biskupa, o albanskom nacionalizmu unutar rimokatoličke crkve, što je vrlo moguće, ili o nečemu što dolazi iz nekih drugih pravaca.
„Mi imamo ono što je nesporno utvrdila istorijska nauka, arheologija, istoriografija — da je reč o pravoslavnoj mitropolijskoj crkvi, sedištu mitropolita, i o tome nam svedoče i muslimanski i katolički izvori iz onog doba“, ističe Ković, ali i ukazuje na to da se sa pokušajima pretvaranja pravoslavne crkve u katoličku suočavamo u celom regionu.
To je, smatra on, šire pitanje, fenomen poništavanja postojanja jednog naroda, brisanje njegovih toponima, promena imena toponima. U Albaniji, kako ističe, nema nijednog kamena koji svedoči o prisustvu Srba, a ni drugih nacionalnih manjina. To je uništeno još u vreme Envera Hodže ili preimenovano u albansko nasleđe.
Šta se desilo Srbima u Albaniji
„Naši Srbi na teritoriji Albanije i dalje imaju lične karte sa albanskim imenima, a to je budućnost i Kosova i Metohije ukoliko ga se odreknemo. Budućnost više od 120.000 naših ljudi na Kosovu i Metohiji, i Dečana, Pećke patrijaršije, Ljeviške, Deviča, Zočišta. Treba otići u Albaniju i videti šta se dogodilo sa našim svetinjama. To je ono što preti i Kosovu i Metohiji“, upozorio je Ković.
Sagovornik Sputnjika podseća i na nedavnu izjavu general-potpukovnika Frenklina Bena Hodžisa, bivšeg glavnokomandujućeg američkih kopnenih snaga u Evropi, koji je upravo Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) označio kao glavnu pretnju za dovršavanje posla na Balkanu i da bi kada je u pitanju rešavanje problema Kosova, Srbiji „trebalo pomoći da se odupre pritiscima pravoslavne crkve vezane za Rusiju“.
Ković podseća i na razaranje srpskih crkava 1999. i 2004. godine od strane Albanaca, koje se dogodilo sa prećutnim odobrenjem zemalja NATO-a koje su bombardovale Srbiju i okupirale deo naše teritorije. Dodaje da je američki general u pravu kada smatra da SPC stoji na putu boljih odnosa Srbije i NATO-a.
SPC je čuvar identiteta srpskog naroda kroz vekove, a ove godine obeležavamo osam vekova njenog postojanja, ističe profesor na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta.
„Tih osam vekova nas obavezuje. Mi to znamo, a to znaju i naši neprijatelji. Naš neprijatelj dobro zna šta su naša uporišta. A naše ključno uporište je naša srpska crkva, a posle nje naš srpski jezik, pa sve ostalo“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
