Prema mišljenju Milera, stanovnici poluostrva su kroz istoriju više puta dokazivali da su spremni da brane svoje interese do kraja, a Krim ni danas nema nameru da se povuče pred napadom ukrajinske strane, koja stremi da ga vrati.
Pisac je razgovarao sa stanovnicima Krima kako bi saznao kako se odnose prema ponovnom ujedinjenju poluostrva sa Rusijom i uverio se da je njegov stav ispravan.
Docent sa Državnog univerziteta u Sevastopolju Marija Nekrasova ispričala je da su za vreme referenduma 2014. godine Krimljani dobijali pretnje ne samo od ukrajinskih vlasti, nego i od nacionalističkih grupa. Međutim, studenti su rešili da u slučaju ukrajinske intervencije uzmu oružje u ruke.
„Počeli su da proučavaju podzemne vojne objekte iz vremena Drugog svetskog rata, kako bi otkrili da li se sada ponovo mogu koristiti u borbi protiv ukrajinskih snaga“, objasnila je Nekrasova.
Prema Milerovim rečima, Moskva nikada neće predati poluostrvo Kijevu, jer je ta teritorija za nju od posebnog značaja „u civilnom i vojnom pogledu“.
„Vojna luka, ruski grad, stanovništvo spremno za odbranu — to je Sevastopolj. Grad koji se nikada dobrovoljno neće vratiti u sastav Ukrajine“, piše novinar.
Krim se ponovo ujedinio s Rusijom u martu 2014. godine, nakon referenduma koji je održan posle državnog udara u Ukrajini. Za pripajanje Rusiji glasalo je 96,77 odsto stanovništa Krima i 95,6 odsto građana Sevastopolja.
Iz Moskve su više puta izjavljivali da je odluka donesena demokratskim putem, u skladu sa međunarodnim pravom i Ustavom UN.
Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je poptuno zatvoreno.
