„Rusija je izrazila određenu odgovornost objavivši jednostrani moratorijum na razmeštanje takvog tipa naoružanja, kada i ukoliko ono bude proizvedeno, sve dok SAD ne naprave takav korak u bilo kojoj oblasti sveta. Zbog toga je izbor na SAD. Vašington treba da odluči kojim će putem poći“, rekao je Rjabkov u intervjuu za televizijski kanal RT.
Ruski diplomata je, takođe, rekao da saopštenja NATO-a o tome da neće razmeštati rakete u Evropi nisu ubedljiva za Rusiju.
„Mogu samo da kažem da pažljivo i oprezno pratimo saopštenja rukovodstva NATO-a i članica Alijanse. Nama nisu uverljiva brojna saopštenja predstavnika NATO-a da Alijansa nema nikakve planove ili namere da razmešta takve rakete kada ih SAD budu proizvele. Kao što već znamo, na osnovu prethodnog iskustva, planovi mogu da se menjaju prilično brzo i bilo kakav izgovor može biti lako pronađen u aktuelnoj nespokojnoj politici“, rekao je Rjabkov.
On je ponovo pozvao NATO da objavi moratorijum na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg odbacio je ideju uvođenja moratorijuma na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa i naglasio da u Evropi „nema novih raketa SAD ili NATO-a“.
Drugog avgusta obustavljeno je dejstvo Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Početkom ove godine Vašington je saopštio da istupa iz tog Sporazuma, optuživši Rusiju da ga narušava. Moskva je odbacila sve optužbe, a početkom jula predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je Zakon o obustavljanju Sporazuma.
Moskva nije iznenađena zbog novih američkih sankcija
Moskva nije iznenađena zbog uvođenja novog paketa sankcija zbog „slučaja Skripalj“, rekao je Rjabkov.
Ranije je objavljeno da SAD uvode drugi paket sankcija Rusiji zbog „slučaja Skripalj“, zato što Moskva, navodno, nije dostavila zahtevane garancije u okviru američkog zakona.
„Pratimo to od prošle godine, kada je takav paket sankcija bio prvi put uveden. Administracija predsednika SAD Donalda Trampa redovno nameće sankcije i druge ograničavajuće mere Rusiji“, naveo je diplomata i dodao da se ruska ekonomija već adaptirala na takva dejstva SAD.
Prvi paket sankcija u okviru američkog Zakona o kontroli hemijskog i biološkog naoružanja stupio je na snagu u avgustu prošle godine.
Drugi paket sankcija, prema tom zakonu, podrazumeva šest varijanti sankcija, od kojih američki predsednik treba da primeni najmanje tri. Među njima su smanjenje nivoa diplomatskih odnosa, zabrana američkim bankama da izdaju kredite zemlji koja je pod sankcijama, sprečavanje međunarodnih zajmova, zabrana američkim kompanijama da izvoze robu i tehnologiju (s izuzetkom prehrambene i poljoprivredne) u tu zemlju, zabrana svakog uvoza iz zemlje pod sankcijama i zabrana letova državnih avio-kompanija.
U engleskom gradu Solsberiju 4. marta 2018. godine, prema tvrdnjama britanskih vlasti, otrovani su bivši oficir GRU Sergej Skripalj i njegova kćerka Julija. London smatra da je u trovanje Skripalja supstancom A-234 umešana ruska država, što Moskva kategorički negira.
