Ukratko, Godfri, dosadašnji zamenik američkog ambasadora u Moskvi, ukoliko bude izabran, kako kaže, „svestan agresivnog ponašanja Rusije, malignog uticaja i kampanje dezinformacija, koju vodi u Evropi“, radiće i na poboljšanju odnosa Srbije sa BiH, Crnom Gorom i Hrvatskom.
„Podržavamo integraciju Srbije u Evropsku uniju. Zemlja je na prekretnici i lideri moraju da sprovedu reforme kako bi napredovali ka EU“, rekao je Godfri pred senatorskim Odborom za spoljne poslove.
Mantra o „malignom uticaju“
Godfri je „maligni uticaj“ Rusije spomenuo u kontekstu pitanja koje mu je postavila senatorka Džin Šahin, koju nedavna primopredaja ruskih borbenih vozila srpskoj vojsci dvostruko zabrinjava — zbog toga što Rusija želi da utiče na situaciju u Srbiji i zato što se time zastrašuju ostale zemlje u regionu, imajući u vidu „ulogu Srbije u ratovima devedesetih“.
Na komentar senatorke Šahin, Godfri je odgovorio da će ohrabriti Srbiju da napreduje ka Zapadu, što uključuje i normalizaciju odnosa sa Kosovom.
Srbija, poslednja smetnja
„Američka politika prema Srbiji ne menja se, osim što se ubrzavaju postupci za postizanje davno postavljenih ciljeva — geopolitičko i strategijsko ovladavanje celim balkanskim prostorom“, kaže Jovanović.
„Tu smo, kako oni zamišljaju, smetnja, verovatno jedna od poslednjih. S obzirom na jačanje uticaja Rusije, trenutno ne pominju Kinu, Tursku i druge, ali i njih će ako bude trebalo, oni koordinisano žele da nastupe u dva pravca. Jedan je da pomoću privlačnosti EU izdejstvuju jedno drugačije, proameričko postavljanje Srbije, a drugo je da sprečavaju, onemogućavaju i, ako mogu, potpuno uklone mogućnost jačanja Rusije ovde. Drugo je pitanje koliko je to izraz želja, a koliko mogućnosti“, smatra Jovanović.
Kada govori o indiskretnosti Godfrijevog svedočenja (jer on je samo kandidat za ambasadora, još uvek nije dobio agreman od srpske Vlade i, prema diplomatskim običajima, ne bi trebalo da javno govori o programu koji će kao ambasador sprovoditi), Jovanović naglašava da se radi o obliku preliminarnog pritiska na Srbiju. Za tako nešto koristi se argument da je Senat javna i demokratska institucija.
Standardna šema
Amerika ne odustaje od svojih, ranije deklarisanih ciljeva i za njihovo ostvarenje služiće se, kako Jovanović kaže, standardizovanom šemom, prema kojoj Srbija nosi najnegativniju sliku iz devedesetih godina i kao takva je potencijalna pretnja susedima.
„Kroz to će se pojačati pritisak u oba pravca — da ubrzamo ostvarenje preduslova za ulazak u EU, a to će reći i da ubrzamo postupak prihvatanja „nove američke realnosti“ na Kosovu i priznanja te realnosti, a paralelno sa tim i da se Srbija priključi i onemogućavanju takozvanog malignog uticaja Rusije na Balkanu“, kaže Jovanović.
U Godfrijevom svedočenju ti se ciljevi ne prikrivaju, naprotiv, oni se javno apostrofiraju, čak se naglašava i momenat hitnosti potrebe ostvarenja tih ciljeva. To, prema rečima našeg sagovornika znači da se u Vašingtonu oseća da vreme ne radi za njih kada je reč o Kosovu, da moraju da ubrzaju stvari, inače će se mogućnosti da to konačno reše kako su zamislili (ulaskom Kosova u UN) raspršiti, što će voditi jačanju oblika drugih država na Balkanu.
Jovanović navodi da Rusija nije jedina čiji bi uticaj na balkanske države ojačao, ukoliko Amerika ne sprovede svoje ciljeve do kraja. Osim već spomenutih Turske i Kine, on naglašava i mogućnost da ojača uticaj Nemačke i Francuske, jer je budućnost odnosa najznačajnijih zemalja EU i Amerike još uvek nepoznanica.
„To je ono što se da naslutiti iz ovog svedočenja. Nije posebno ohrabrujuće za nas. Koliko vidim, nema novih momenata, realističnijih i pozitivnijih u postavljanju Amerike prema nama. To je stara šema koja se sada zaoštrava i pojačava“, objašnjava Jovanović.
