U zvaničnom obrazloženju odluke Berlina da se ne pridruži vojnoj operaciji SAD protiv Irana navodi se da Nemačka nastoji na tome da prioritet međunarodne politike treba da bude zasnovan na smanjenju napetosti u tom bliskoistočnom regionu i da se u rešavanju ovog konflikta koriste isključivo diplomatske metode.
„SAD su nedavno predstavile jednom broju svojih saveznika, među kojima je i Nemačka, koncept misije za monitoring voda u Persijskom zalivu sa pozivom da učestvuju u njemu. Federalna Vlada je to primila k znanju i nalazi se u tesnom kontaktu sa Francuskom i Velikom Britanijom. Međutim, za Nemačku je isključeno učešće u američkoj strategiji maksimalnog pritiska“, navodi se u saopštenju nemačkog Ministarstva inostranih poslova.
Analitičari tvrde da je ova odluka Berlina doneta budući da se Nemačka nalazi u veoma komplikovanoj situaciji, pre svega zbog njenih partnerskih obaveza prema NATO-u, što i stvara tenzije na relaciji Berlin-Vašington.
Prema rečima Aleksandra Kamkina iz Centra za nemačke studije Evropskog instituta Ruske akademije nauka, Nemačka ovom odlukom ponovo pokušava da se postavi kao pacifistička zemlja, kao što je to bio slučaj sa Irakom, Libijom, a zatim i Sirijom.
„Iako to nije u skladu sa politikom koju je Berlin vodio tokom događaja u bivšoj Jugoslaviji 1999. godine, ali i nekoliko godina ranije kada je Nemačka podržala hrvatske i bosanske separatiste i time pokazala da je i ona katkad spremna da se ’pokaže‘ na međunarodnoj sceni, počev od 2000-ih do danas, Nemačka se trudila da održi određeni balans u takvim pitanjima“, ističe.
Kada je reč o ulozi Nemačke kao članice NATO-a, Kamkin kaže da je zvanični Berlin konačno prihvatio zahteve američkog predsednika da poveća svoje učešće u vojnom budžetu Alijanse do dva odsto svog bruto-društvenog proizvoda, što faktički predstavlja kapitulaciju pred diktaturom Donalda Trampa koji to pokušava da izboksuje preko dve godine.
Međutim, upozorava Kamkin, treba imati u vidu da Amerika nastoji da po hitnom postupku formira koaliciju u Ormuskom moreuzu kako bi što pre blokirala sve aktivnosti Irana, što izaziva poprilično veliku nervozu u Nemačkoj.
„Tramp faktički čini sve kako bi pokrenuo veliki rat na Bliskom istoku. Za njega je likvidacija aktuelnog režima u Iranu glavni cilj mandata kao predsednika. To se lako objašnjava time što ga je na vlast doveo izraelski lobi. Jasno je da će Tramp ispunjavati se zahteve svojih saveznika“, naglašava.
Kamkin ukazuje i na to da se ova politika Trampa poklapa sa stavom Nemačke, budući da ta evropska zemlje snosi odgovornost za postojanje Izraela.
Međutim, dodaje stručnjak, za razliku od stava Trampa, stav Berlina je daleko uravnoteženiji, jer su Nemci svesni da provociranje Irana označava potencijalno pokretanje rata ogromne razmere, što bi moglo da ima nesagledive posledice, između ostalog i na bezbednost Izraela, što Nemačka ne sme da dopusti.
Podsetimo, odnosi između Irana i nekih zapadnih država su sve gori. Zaplena britanskog tankera „Stena impero“ od strane Iranske revolucionarne garde poslednji je u nizu incidenata otkako su SAD u aprilu ove godine pooštrile sankcije Iranu.
