Kada 24. septembra ove godine istekne važnost sporazuma o koordinaciji prodaje zlata, koji traje još od 1999. godine, centralne banke 22 evropske države koje su ga potpisale, kako je najavljeno — neće ga produžavati.
Potpisan je sa ciljem da ograniči prodaju zlata, jer su se sporadične prodaje devedesetih godina prošlog veka obično odvijale iza zatvorenih vrata evropskih centralnih banaka i tako uticale na cenu zlata i podrivale stabilnost njegovog tržišta.
Stvari su se u međuvremenu promenile, a najviše zato što su centralne banke te 1999. godine prodale 500 tona zlata, a prošle godine otkupile rekordne količine, kako je otkrila Natali Dempster iz Svetskog saveta za zlato.
Šta hoće banke
Na šta ukazuje ovaj potez evropskih centralnih banaka za Sputnjik objašnjava profesor bankarstva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Đorđe Đukić:
„Mislim da je ključna stvar da se nakon globalne ekonomske krize situacija drastično promenila. Pre toga se veći broj centralnih banaka nalazio na strani prodavca. Cilj tog sporazuma iz daleke 1999. godine je bio da se koordinisano istupa na tržište, kako bi se izbegle velike oscilacije cene zlata prilikom ponude od strane centralnih banaka“.
Nakon globalne finansijske krize one su, faktički, uglavnom postale kupci i to značajnih iznosa zlata na tržištu, tako da sporazum više nema funkciju koju je imao pre krize.
„Prema zvaničnom saopštenju Evropske centralne banke, koje se odnosi na sve centralne banke, ključna su tri argumenta — da je u međuvremenu tržište zlata postalo zrelije, u smislu da je rok dospeća kod transakcija postao duži, da je likvidnost tog tržišta postala veća, odnosno da su učestalije transakcije kupovine i prodaje u svetu i da se jako proširila investiciona baza, u smislu mogućih investitora koji kupuju zlato“, navodi profesor bankarstva.
Cene upetostručene
On je napomenuo da zlato i dalje predstavlja deo monetarnih rezervi, jer su cene od 1999. godine upetostručene i trenutno se za finu uncu zlata dobija nešto iznad 1.400 dolara. To ukazuje da će stavljanje ovog sporazuma ad akta ostaviti manevarski prostor da zemlje preko centralnih banaka vode politiku procenjujući rizike. Đukić objašnjava i šta smatra pod procenom rizika.
„U prilog zlatu ide činjenica da će američki Fed verovatno smanjiti referentnu kamatnu stopu i imaćemo vrlo ekstremno izraženu ekspanzivnu monetarnu politiku kroz čuvene kvantitativne olakšice, tako da postoji rizik da se cene aktiva naduvaju i da ponovo dođe na scenu taj takozvani balon koji nosi rizik izbijanja nove krize. A onda zlato poprima ono što je standard u svim nestabilnim vremenima i geopolitičkim tenzijama, uključujući i činjenicu da se ne nazire brzo rešavanje trgovinskog sukoba Amerike i Kine. Zlato onda postaje ono što se zove sigurnosna luka ili sredstvo za akumulaciju bogatstva“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
