Smena načelnika dečje onkologije i „zabrana lečenja dece motivisana ličnom netrpeljivošću“ i slične prozivke napravile su medijsku „sačekušu“ doktorki Danici Grujičić, samo dva meseca pošto je preuzela mesto vršioca dužnosti direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Šta je posredi i šta stoji iza te smene, za Sputnjik je objasnila sama direktorka.
„Posredi su ljudi koji su pokušali da od delova Instituta naprave svoje privatne ordinacije, ili odeljenja i slično, što ja kao rukovodilac, naravno, apsolutno ne mogu da dozvolim. Pre nego što sam stupila na mesto direktora, na pedijatriji je bila napravljena vrlo loša atmosfera, pa su dva iskusna pedijatra otišla zbog te psihičke presije koju su trpeli. U toj situaciji, ja takvog načelnika odeljenja jednostavno nisam mogla da ostavim kao deo svog tima. Čovek koji ne ume da zadrži dobre radnike uz sebe ne zaslužuje da bude lider i načelnik. Njemu, naravno, nije zabranjeno da pregleda decu, ali je dobio zadatak da razvije ambulantnu polikliničku službu. Njemu to ne odgovara“, objašnjava Grujičićeva šta je pozadina pojedinih medijskih napisa.
Toliko je, kaže, planova i problema koje treba rešavati u hodu, da ne može da se bavi ljudima koji izmišljaju raznorazne afere koje zapravo ne postoje.
Nema odstupanja
„Prema tome, ja neću odstupiti. Smatram da je sve što smo započeli važno, a jako puno mi znači podrška svih kolega sa Instituta za onkologiju i radiologiju. Moj cilj je da zajedno uradimo što je moguće više da naši pacijenti ne čekaju, da budu zadovoljni koliko je to moguće u uslovima koje imamo. Borimo se da se dobije što više lekova, da se proširi ta lista, pogotovo onih koji su jeftini, da pacijenti ne moraju zbog da idu da se privatno leče zato što Fond ne plaća taj lek“, kaže Grujičićeva, ističući da u takvoj situaciji nema nameru da se bavi ljudima koji su nezadovoljni.
Ako su nezadovoljni — mogu da daju otkaz, a mogu da nastave da rade i niko im neće smetati, ističe ona, napominjući da je od države dobila zadatak da pacijenti budu zadovoljni. Ne potresa je ovaj slučaj jer je, kaže, dugo u javnosti i svako ko je u toj situaciji treba da je svestan činjenice da neće svi da mu aplaudiraju.
„Oduševila me je reakcija običnih građana, među kojima je armija mojih pacijenata, studenata, ljudi sa kojima sam godinama bila u kontaktu. Želim na ovaj način da im se zahvalim na sjajnoj podršci koju su mi pružili i putem mejlova i preko društvenih mreža, porukama. Niko se nije zbog tih napisa distancirao od mene, što je sjajna stvar“, ističe sagovornica Sputnjika.
Odeljenje dečje onkologije će, kako je najavila, u oktobru preuzeti redovna profesorka Medicinskog fakulteta. Ne otkrivajući o kome se radi, samo je naglasila da će to biti prvi put u istoriji pedijatrijskog odeljenja Instituta za onkologiju i radiologiju da ga vodi jedan redovni profesor. Kaže da je njena velika želja da pod vođstvom nove načelnice bude napravljena naučna baza pedijatrije Medicinskog fakulteta.
Grujičićeva napominje da je Institut za onkologiju i radiologiju kuća koja joj nije nepoznata jer od početka svoje medicinske karijere na Neurohirurgiji vrlo blisko sarađuje sa ljudima sa Onkologije kada su u pitanju pacijenti koji imaju tumore na mozgu i kičmenoj moždini. Zna ljude i to je, ističe, na neki način njena druga kuća.
Novine na Onkologiji
„Jednostavno sam se prihvatila tog posla smatrajući da je moja dužnost, ako imam mogućnost, da kolegama omogućim da rade u boljim uslovima, a ono što je najvažnije, da pacijenti koji imaju ozbiljne bolesti ne čekaju na lečenje. To je, zapravo, osnovni cilj zbog kog sam došla“, kaže sagovornica Sputnjika, ističući da bi Institut potpuno normalno funkcionisao i bez nje jer su u njemu ljudi koji vrlo odgovorno rade svoj posao po protokolima.
Moja uloga je nabavka opreme, smanjivanje liste čekanja i, koliko je moguće, poboljšanje postojećih uslova na Institutu, kaže ona, a na pitanje ima li mehanizme da to i postignete, jer su nam želje uglavnom u raskoraku sa mogućnostima društva, ona odgovara da pre svega mora da pohvali „njene“ hirurge.
„Ljudi sa malignitetima praktično nimalo ne čekaju. Žena sa dokazanim karcinomom dojke ne čeka na operaciju ni 12 dana. To je maksimum, a čekalo se i duže od mesec dana. Uskoro ćemo početi sa novinom zajedno sa našim kolegama sa radiologije. Onog trenutka kada se pojavi žena na pregledu sa promenom na dojci koja se pipa, istog dana će ići na takozvanu kor biopsiju koja se radi pod kontrolom ultrazvuka, tako da bi uzorak bio adekvatan. To će zaživeti od septembra“, ukazuje na novine doktorka Grujičić.
I to nije jedina novost, napominje ona, ističući da najveći problem predstavljaju aparati za radio terapiju.
Stižu aparati
„Imamo četiri nova, i moram da kažem da je profesor Radan Džodić, prethodni direktor Instituta za onkologiju, svu svoju energiju usmerio ka tome da dobijemo nove aparate za zračenje. Da nije bilo nabavke ta četiri nova aparata... Situacija sa starim je takva da bismo prestali da zračimo pacijente i liste čekanja koje sada postoje bile bi daleko duže. Ti stari aparati dva dana rade, tri ne rade, popravljaju se, ali to je jedna igranka bez prestanka. Očekujemo da ćemo do kraja godine dobiti dva sasvim nova aparata, kojima ćemo zameniti dva stara koji najviše prave probleme ispadajući iz rada. Sledeće godine nameravamo da dobijemo još dva“, objašnjava situaciju na Institutu njegova direktorka.
Napominjući da za tu nabavku imaju podršku Ministarstva zdravlja, ona sumira da tako sa osam novih aparata Institut neće imati liste čekanja, koje i zavise upravo od tih aparata.
Problem je, dodaje, i sa hemioterapijom, jer se na nju dugo čeka, između ostalog i zato što najveći broj pacijenata hoće da je prima u Beogradu, mada u unutrašnjosti postoje onkološke službe. Zato bi ih, smatra ona, trebalo više razvijati. Ipak, rak-rana Instituta je dnevna bolnica, ističe profesorka Grujičić. Ona, međutim, i tu najavljuje pomake. Do kraja godine pokušaće značajno da prošire dnevnu bolnicu. Zahvaljujući tome, pacijenti koji čekaju na hemioterapiju moći će da je dobiju preko dnevne bolnice.
To su planovi, to je ono što je izvodljivo, kaže ona i dodaje:
„Svi mi moramo biti svesni činjenice da je naš prvenstveni zadatak da iskoristimo prostor koji imamo, koji je potpuno neuslovan i ne ispunjava više nijedan standard u lečenju i brizi o onkološkim pacijentima. Na to sam skrenula pažnju ministru, a nadam se da ćemo imati i podršku vrha države da se za Onkologiju napravi nova zgrada, po potpuno novim principima, zaista zgrada 21. veka, koja mora da ima određene standarde da bi se pacijenti uspešno lečili“.
Do tada, Institutu ostaje da se valjano reorganizuje i što se tiče prostora i ljudi.
Gde je Srbija
Na pitanje gde je Srbija po broju obolelih od karcinoma, kojih je generalno u svetu sve više, Grujičićeva ukazuje na upozoravajuće podatke.
„Ono po čemu se mi razlikujemo od ostalih zemalja jeste povećan broj novoobolele dece svake godine. U odnosu na evropski prosek, mi imamo dva i po puta više novoobolele dece“, kaže ona, ali i napominje da to ne znači automatski da sve zemlje imaju manje obolelih od nas. Opšte je poznato, dodaje ona, da određeni ekološki uslovi predstavljaju faktor rizika za nastanak malignih bolesti.
A kada se cela Srbija zdravstveno umreži, moći ćemo da znamo tačan broj ljudi koji se leče od malignih bolesti.
„S obzirom na to da se terapija popravlja, da ima i kod nas sve više novih lekova koji polako postaju dostupni pacijentima, broj ljudi koji žive sa kancerom će apsolutno biti veći. Ali ono što smo mi kao kliničari primetili je potpuna agresivnost i nepredvidivost tumora. Sada su se pojavile metastaze tumora koji nikada nisu metastazirali. S druge strane, dešava se da se benigni tumor, iako je otklonjen i računate da je sve u redu, ponovo pojavljuje na drugim mestima. Prosto, imate utisak da se borite protiv đavola koji svoj oblik, agresivnost, patološki potencijal menja iz dana u dan, iz godine u godinu“, ukazuje direktorka Onkologije.
Budućnost lečenja malignih bolesti se, kako kaže, sastoji u fantastičnoj genetskoj analizi, minimalno invazivnom uzimanju materijala biopsije, praćenju onoga šta se dešava u organizmu. Zato treba više pet skenova, više magnetnih rezonanci, češćih kontrola i reorganizacija primarne zdravstvene zaštite, da pacijent ne bi gubio vreme koje sada gubi između lekara opšte prakse i specijaliste koji će mu dati odgovarajuću terapiju.
„Ako to uspemo u narednom periodu, a vidim da je Ministarstvo zdravlja vrlo zainteresovano da se to odradi, onda mi za pet-šest godina možemo da imamo najbolji zdravstveni sistem na svetu“, smatra Grujičićeva.
U svakom slučaju, koliko god ljudi bili zadovoljni ili nezadovoljni, desetine hiljada njih svake godine u Srbiji izađe izlečeno iz državnih bolnica koje se u najvećoj meri suočavaju sa patologijom daleko veće težine u odnosu na onu u privatnim ustanovama, zaključila je direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
